Српски технички лист
о иЕ
Таблица 1. о Станов. Порекло воде 56:8 подземна 18 % Речна, подземна и изворска.
БОЈЕ Речна.
367 | Изворска. 11'30/ Изворска и речна. 79 Из вештачког језера – водојажа.
а у неким варошима као у Буфалу потрошња је дневно око 1200. Овајр велика потрошња
Таблица 2.
ИМЕ ВАРОШИ
макс. |сред. Берлин 120) 85 Минхен 380] 235 Хамбург 185) 155 Дорт Мунд 389] 245 Шарлотенбург 150) 90 Келн 175] 85 Франкфурт ам 200] 140 Дрезда 150)! 100 Есен 180] 140 Дизелдорф 195] 135 Бреслава 120) 80 Бремен 250) 180 Лајпциг 100) 75 Штутгарт 120) 100 Елберферд 170) 140 Нирнбернг 170] 90 Кенисберг 110) 80 Аугсбург 250] 230 Хановер 90| 70 Магдебург 130 100 Манхајм 160) 110 Вирцбург 260) 235 Хаген 350] 210 Милхајм 160] 120 Штетин 100] 75 Ахен 120) 105 Карлсруе 219) 125 Либек 210] 160 Хале 125] 95 Милхаузен 200) 125 Касен 110] | 85 Оберхаузен 170) 140 Позен 150] 120 Визбаден 160] 120
Днев. потрошња
Мин.
95 215 ЈИ
60
долази највише отуда, што дотични градови добијају воду из огромних језера или необично моћних извора, међутим потрошња воде у већим варошима Средње и Западне Европе варира између 100—400 литара на становника.
У таблици 2. изложене су максималне, средње и минималне дневне потрошње воде на становника и дан у већим градовима Немачке у 1910 год.
Таблица 3.
Днев. потрошња
ИМЕ ВА РОШЉИ
макс. јсред. | мин. Брауншвајг 120) 90) 70 Мец 210) 170] 140 Бон 150) 110] 90 Дармштат 160) 110] Волденбург 200ј 430] 280 Мајнц 120] 85] 30 Регенсбург 160) 115) 110 Франкфурт ајо 130] 105] 75 Војлис 185) 150] 95 Берг 460) 300) = 80 Кин 100)! 80) 60
Из ове таблице добијамо просечну максималну и средњу потрошњу, која износи 200 односно 138 литра. Да видимо сада колико је у Београду трошено воде последњих година.
Таблица 4.
пр _Дневна потрошња
ГОДИНА максим. |средња | миним. 1904 4 48 | 40 | 28 1905 о8 | 42 | 31 1906 59 | 45 | 32 1907 60 | 45 | 98 ПВБ 9 а от 66 1909 70 | 56 | 42 1910. | 72 | 56 | 43 1911 91 | 64 | 48
Као што се из таблице види потрошња воде у Београду једва достиже половину средње потрошње у Немачкој и ако би из више узрока требало да се у Београду. троши више воде него у многим варошима Немачке и поред тога што су навике за чистоћом код Београдског становништва доста неразвијене, Из таблице се даље види да по-