Српски технички лист

~ 4 =

трошња воде у Београду стално расте и да је она највише порасла у овој години, По довршењу канализације а с обзиром на величину воденог талога, величину саобраћајних улица, жарка лета и др. Београду ћеу року од 2 — 3 године бити дневна потрошња воде већа него у Берлину, Хановеру, Ахену, Лајпцигу и др. и Београд ће у најкраћем времену у погледу потрошње воде ући у ред великих културних вароши на Западу.

Количина воде, коју поједини градови Немачке дневно потроше, преставља огромну водену масу, која се врло тешко и ретко добија — црпе са једног места. Изузимајући Штрасбург, који дневно добија око 40.000 м" воде из пет врло плитких бурара, све остале вароши, које сам обишао као: Берлин, Дрезда, Франкфурт "Ум, Нанси, Цирих и др до бијају воду са неколико водоводних централа, Тако Берлин има пет, Дрезда три велике централе од којих свака даје најмање по 30 000 м“ воде. Франкфурт добија воду са осам разних страна, помоћу седам машинских инсталација (један је водовод изворски — гравитациони) од којих једна даје изворску, једна речну, а пет бунарску воду.

Начин добијања подземне бунарске воде у свима овим водоводима готово је исти као и у Београдском. Вода се из шљунчаних, водоносних слојева помоћу цевастих гвоздених бунара и натега преводи у скупљајући бунар. Цевасти бунари се врло ретко чисте, јер у њих слабо долази материјал — песак, пошто се у њима производи мала депресија, т. ј. бунари се много не напрежу. Да би се са малом депресијом, под којом се редовно ради, добила довољна количина воде, то све инсталације имају увек довољан број бунара, чији се број повећава сваке године, разуме се сразмерно потрошње воде у вароши. Пречници бунара варирају измећу 0:10 до 2 т. што зависи највише од моћности и крупноће материјала. Водоводи у Берлину и Манхајму имају поред филтара и построј за издвајање гвожђа из воде, пошто је њихова подземна вода гвожђевита као и Београдска; само у мањој мери. Главна и највећа пажња обраћа се свугде на филтрисање воде. Било да је вода подземна, било да је речна, она се двапут филтрише у пешчаним филтрима (отођ— Мог). У првом филтру (отођ МогНШег) вода пролази са брзином од 50—–70 т за 24 часа, и у њему оставља све механичке примесе па и известан део бектерија. У Циришком првом филтру Мошег-у задржава се до 95% нечистих ма-

терија механички помешаних у води и до 50% паразита. Овај се филтрат чисти сваког другог дана и то траје свега 20—30 минута. Вода кад прође и други филтрат (Решпег) савршено је безбојна, без укуса и мириса у погледу бактеролошком безпрекорна, јер број бактерија креће се редовно између 2—30 у једном ст“. Чак шта више филтрисање вода из лепа! -— бечког водовода за поливање улица и друге потребе, садржи 10 до 250 бактерија. Разуме се, да су ове бактерије безопасне поздравље човечије, јер нису потогене, већ обичне, које се у свакој води налазе.

Из водоводних централа вода се спроводи у резервоаре односно у варошку мрежу махом кроз ливене гвоздене цеви, а ређе и то у новије доба кроз цеви од ковног гвожђа или челика. Главне цеви снабдевене су са довољним бројем аутоматских вентила за испуштање ваздуха. Берлински главни спроводи имају 65 ком. ових аутоматских вентила, и ако је Берлин толико раван да готово нигде нема у спроводима прелома, и сем тога притисак у мрежи је испод 40 м.

Сваки водовод има један а редовно и више подземних или надземних бетонских резервоара, који су толико велики да могу да приме 40—60% дневне потрошње. Како су Немачке вароши махом у равници, то је врло велики број надземних бетонеких резервоара који обично имају запремину 1000 до 2000 пп“.

Водоводни спроводници по улицама, изведени су од ливених гвоздених цеви. Свака варошка водоводна мрежа снабдевена је и са довољним бројем затварача, шибера и хидраната, тако, да за време оправака једна а нај више две улице остану без воде. Све главније и шире улице имају по две водоводне цеви, које су положене поред кућних фронтова испод тротоара. На овај начин избегнуто

је полагање попречних кућних спојева испод коловоза, а тиме је отклоњено раскопавање коловоза при прскању цеви, што се негде чешће, а негде ређе, али тек редовно дешава. Прскања цеви су врло честа у Франкфурту, Нансију, Бечу ит. д. а ређе у Берлину, Дрезди, Манхајму и т. д. У Франкфурту су прскања цеви уличних тако честа, да готово нема дана кад се не деси по један прелом. Услед ових честих прскања дирекција је била принуђена, да у водоводној мрежи на карактерним тачкама постави регистрирајуке апарате за мерење притиска. Сви ови апарати су помоћу подземних каблсва у вези са једном станицом у којој известан број службеника по-