Српски технички лист

БРОЈ 3

Поа

У Београду Недеља 22 Јануара 1912. г.

(==)

ГОД ХХ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ. Грађевински закон за град Београд од Ј. стр. 17 Рад Удружења стр. 18. Из области авијатике од М. М. Аћимови ћа инж. стр. 20. Мањето за паљење у моторима с експлозијом (свршетак) од Драгована Ивковића ст. инж, електр стр. 21. Испити о јануарском року 1911|12 год. на техничком факултету. Саопштио Ј. стр .28. Славенска Техничка књиж евност „ТЕО“ саопштио Ј. стр, 28. Вести, Личне вести стр. 24.

Грађевински закон заград Београд.

Прошле године, у последњим бројевима нашег Листа изашле су две рецензије о новом пројекту Граћевинског Закона за град Београд; обе из пера људи, којису у својој дуго годишњој служби имали прилике да примењују постојећи грађевински закон наше престонице. Рецензеити су указали на доста ствари које би се могле боље пожелети. Ми се овде нећемо упуштати у практични део закона, већ хоћемо да скренемо пажњу само на једну начелну ствар, која је нарочито истакнута у општим одредбама, а то је: о принудној експро пријацији,

Свакојако је оправдана тежњо изражена у закону да од Београда треба створити модерну варош. Та је тежња нарочито јасно изражена прописима о експропријацији празних плацева и страћара. Само нам изгледа начин, којим се жели до тога доћи, да је у правом смислу драконски. Они, који су у своје време створили закон о експропријацији, имали су пред собом довољно разрађених закона у страним земљама и они доиста нису пропустили да експропријацију приватне својине ограниче на праву меру, Али као да су пропустили да својим ограничењима даду и потребну санкцију. Истина, експропријација за потребе железница и других јавних грађевина вршила се и врши се данас, без мало, без великих тешкоћа. Али тиме није речено да се

при том не дешавају и очите неправде, које

грађани морају да трпе немајући могућности

да се противу њих успешно боре законским средствима. Зато и бива да час држава, која експропише, мора да преплаћује, а час сопственик мора да отрпи неправду.

Нема више инстанције. која би била над-

лежна да овакве случајеве расправља.

У пројекту новог грађевинског закона за град Београд остављају општини Београдској прилично одрешени руке у примени закона о експропријапији. Грађан: могу бити остављени на милост и немилост појединих капиталиста или капиталистичких консорција, којима је остављено доста могућности да и поред добре воље општинског часништва експлоатишу сиротнију класу. Противу сличне експлоатације француске грађане штити законски пропис по коме се силом може експроприсати тек кад парламенат огласи предмет експропријације де ЈЕ рибиуиџе. А прогласити, као што то нов пројекат прећутно чини, цео Београд де 1 ши је рибнаџе, то је претерано. |

Међутим има начина да се помогне.

Општина града Софије удесила је експропријацију како ми изгледа много правичније.

Ако који сопственик не може да подигне зграду по прописима грађевинског закона, онда му се понуди потребан зајам од стране општине или му се предложи да из слободне руке своје имање прода до извесног рока. Овакав начин рада захтева да општина набави новац за хипотекарне зајмове својим грађанима с малом интересном стопом. Слично се ради у Аустрији, у Босни, у Немачкој итд.

Међутим шта се у том погледу истиче у