Српски технички лист

167

новом пројекту грађевинског закона за варош Београд» Сопственику празне окућнице, плаца, или какве грађевине која, или повиси ни или по лепоти, не одговара прописима новог граћевинског закона оставља општина рок од године дана, да подигне нову зграду, која би се саобразила новим прописима. Ако сопственик не могадне испунити услове у прописаном року, законом се предвиђа принудна продаја имања. Замислимо да се изврши сад та неправда. Мислите ли да ће општина постићи оно што је желела» Не. Јер, пре свега, предлог новог закона допушта новом сопственику рок од две године дана, да изврши оно што стари сопственик није могао извршити за годину. Ово не само да је недосљедност, већ не припомаже ни остварењу циља, који је општина поставила. Сад је већ рок подизања прописне грађевине продужен на три године. А сем тога, тиме општина може доћи у врло неугодан положај, да се једно исто имање продаје и препродаје у роковима од једне, три, пет, седам и т. д. година, а да се при тем: не посгигне оно што се желило. Зашто човеку вероватно богатијем, који прекупи имање, остављају рок од две године, а оном сиромашном, који мора да продаје своје имање, оставља само једну годину рока2

Зашто остављати широко поље спекулацијама врло сумњиве природе, зашто најзад ићи на руку богаташима да спекулишу с имањем људи слабијег материјалног стања, кад

се може удесити, да општина сигурно и брзо |

дође до остварења свог циљаг Да наведем један пример из Сарајева.

Два брата сиромашка имају плац у главној |

улици. Они нису били у стању сами својим срествима да подигну модерну грађевину каква је за дотичну улицу прописана. Општина им је остварила зајам од 70000 круна и они сад дижу кућу на свом земљишту и ако 0обојица заједно нису могли скупити ни 700 гроша а камо ли 70000 круна. Ето како се може кад се хоће.

Сасвим право имају она господа која су на првом скупу нагласили, да ће Београд моћи коракнути унапред и постати модерна варош једино тако, ако се створе бољи услови за подизање грађевина. И ми се слажемо с тим. Треба наћи подеснији хипотекарни завод, који ће давати зајмове: бар по ону цену, по коју се може задужити имање у Земуну. Треба ослободити грећевине од порезе иу опште створити боље услове но што су данас.

Или најзад треба развој и напредак Бегграда, као што смо у своје време писали у

Техничком Листу, положити у јаче руке: оставити све страном јефтинијем капиталу, што ће се моћи постићи ако се Београд, или бар центар Београда, прогласи за слободан град.

Све дотле, докле се не уради једно или друго, Београд ће остати стари Београд, овакав какав је, поред свих строгих прописа новог грађевинског закона и поред све добре воље и усталаштва општинске управе.

г),

РАД УДРУЖЕЊА ЗАПИОНИК

СА МЕСНОГ СКУПА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА И АРХИТЕКТА, НА ДАН 1. ЈАНУАРА, 9112.гоД.

Присутни су; г. г. инспектор Симоновић, Димитрије Поповић, Јосиф Ринер, Светозар Русидес, председник проф. Јефта Сте: фановић, Душан Божић, проф. Владимир Митровић, Данило Владисављевић, Златковић, Петар Гачић, Нешко Смиљанић, Јован Обрадовић, Милан Аћимовић, Јован Смедеревац, Јован Николић, Јулије Драшкоци, Живадин Красојевић, Ал. Јотић, Миливоје Смиљанић, Божидар Рашић, Јанко Шафарик.

и као гости; г. г. Тома Марјановић, Милан Балта и Антоније Радојевић.

Тач. 1. Пријем нових чланова;

Читају се молбе г. г. дипломираних инжињера. Миодрага Јевтића, Живадина Красојевића, Божидара С. Рашића, Василија Бикара, Јосифа Шевчика, Душана Милосављевића Драгомира Јовановића доцента упинерзитета, Б: Мијовића доцента универзитета, Живорада П. Николића, Драг. 5. Симоновића рударског инжињера и Петра Мицића, г. Душана Гргина, хемичара Управе Вој. Тех. Завода у Крагујевцу и г-ђице Наталије Пантелићеве, хемичарке и помоћника хемичара Управе Вој. Тех. Завода.

Скуп прима за редовне чланове Удружења сву господу дипломиране инжињере; за г. Гргина налаже управи, да се извести о квалификацијама истога, па према њима уврсти г. Гргина или у редовне или у помажуће чланове а г-ђицу Пантелићеву, пошто нема квалификације за редовног или ванредног члана, за помажућег члана Удружења.

У вези са овом тачком потекло је и питање: ко има права, да се користи повластицом за вожњу на Срп. Држ. Железницама,