Српски технички лист

= Сд0 =

г. Марјановић вели, да је он вршио експрописање имања 20 година у Београду, и да при томе, сем 4—5 случајева, није наилазио ни на какве тешкоће, али налази, да ова кав начин експропријације, као што је по овоме закону предвиђен, значи негирање приватне својине, те је и Уставу противан и безсмислен. г. Смедеревац налази, да није кривица до грађевин. закона што се Београд не подиже, већ што се не установе и други хипотекарни заводи који :е давати зајмове под повољнијим условима него сада што их даје Управа Фондова. Налази да процена имања у опште зависи само од савесности процениоца и ничега другог. Наводи као пример како је ишло са развијањем Пеште.

У начелу је решено; да је одељак о експропријацији и наплати општинских тражења на своме месту, ао појединостима овог предлога говориће се при детаљном расматрању самога закона. |

Председник чита други одељак законског пројекта: о грађевинском одбору. |

г. Марјановић налази, да није довољно што се планови подносе на одобрење грађев. одбору, кад нема никога, који ће извођење ових радова контролисати, јер сеи да нас поред закона подиже велики број зграда, које или никако немају плана, или се по сасвим другом плану изводе. Зато би требало установити стручна лица, која ће ово подизање и извођење контролисати.

г, М. Смиљанић тврди да данас има контролора, али да су они нестручни, и да се они само уверавају на плану, да ли је исти одобрен, али нису у могућности, да се увере, да ли се по тим плановима и зида, те налази, да би ови контролори морали бити стручно образовани.

Пошто је казна за подизање често пута |

много мања но што стаје азрада самога плана многи сопственици избегавају тражење одобрења, већ плате казну ! подижу, како је

њима воља, стога би требало, сем што се ка- |

жњавају и забранити им даље подизање зграде, па и подигнути део без одобрења порушити.

Председник пита за мишљење о формату наше цигље, и налази, да је немачки формат, као мањи много подеснији од нашег, и ако се тврди, да је наш фосмат последица климатских прилика, које захтевају дебљину спољњег зида 45 ст., јер се већина зграда, бар приземних, подиже са спољним зидовима јачине 30 ст.

г, Смедеревац тврди, да ће са скакањем цена плацевима од ша, и веће искоришћење истих бити нужно, те ће следствено и јачина зидова морати спасти на минимум; тим пре, што то цитларима, сем израде нових калупа, никаквих других тешкоћа не чини, па јеи за сам квалитет цигле само корисно,

г. Марјановић је мишљења да председник граћевинског одбора не буде кмет правник, као што то и овај закон предвиђа, већ то да буде стручно лице, или чак и шеф општинског грађевиоског — архитектонског 0дељка. У начелу је решено: да општина бира грађевински одбор, а да га потврђује господин Министар Грађевина, и да се прибиви могућност извршења законских прописа кажњавањем, спречавањем даљег подизања без одобрења и рушењем против законо подигнутих грађевина.

Идући месни екуп заказан је за недељу 15. овог мес. у 3'/, час по подне.

На [| месном скупу удрушења примљени су за редовне чланове:

г, г. дипломирани инжињери Јосиф Шевчик. Ђ. Мијовић, доцент универзитета, Драгомир Јовановић, доцент универзитета, Душан Милосављевић, Живорад П. Николећ, Василије Бикар, Петар Мицић, Божидар С. Рашић, Живадин Красојевић, Миодраг М. Јевтић и Драг. Ђ. Симоеновић, рударски инжињер. за помажућег члана: г-ђица Наталија Пантелићева помоћник хемичара управе вој. тех. завода.

елита

Из области авијатике.

У сталној тежњи за по-пуним освојењем ваздуха, да се дакле ваздух и оескрајни ваздушни простор потчини људској вољи, иу пркос огромних тешкоћа, услед снажног кре-' тања вездуха и колосалног отпора ваздушних струја, у пркос силних жртава које су стале човечанство пропадањем његових најмилијих синова; људски геиије чнни све веће напретке на пољу авијатике и изгледа. да је дошао

| дан, да је већ поред решеног проблема ле-

тења кроз вуздух решено и питање практичне примене летења кроз ваздух успено. Летећа машина, која је су скоро конструјисана и која је показала у борби са ваздухом, са ветровима, ванредне резултате за сигурно иу-