Српски технички лист

— 2р —

станове, држава много штеди на кирији. Лако је срачунати шта је се издало на кирије

секцијских канцеларија приликом грађења наших железница |

Ш.

Дуж сваке пруге на крају крајева мора се подићи телефонска мрежа. Она је иначе потребна за време грађења, особито кад има више вештачких радова. Постројење телефонско требало би одмах да се почне кад се приступи грађењу доњег строја ако не и пре. У томе случају један шеф секције не мора за сваку ситницу да излази на место грађења или пак да даје инструкције својим органима по нарочитим куририма.

Кад би се телефон поставио, многе несугласице између надзорних органа и предузимача брзо би се избегле и многе штете спречиге,

Веза телефоном горе поменутих скретничких кућица — канцеларија надзорних органа — много би користила у руковођењу посла. Штета што би могла произаћи била би та, што би се накнадно по довршењу доњег строја извесан број дирека имао изместити; и то је све. Ово је пак и сувише ништавно према користи коју телефон даје. У осталом он је тако и примењен као и у јавном животу. Време је да и код нас то једном буде у толико пре, што готово ништа не кошта кад се

упореди што нам он даје.

М. Установа „Завода за испитивање матери-

јала“ на нашем Универзитету прошла је готово незапажена. Тихо и без велике лармеи рекламе она чини врло велике услуге у свима споровима око доброте материјала при граће. њу нових пруга. Само они могу да цене вредност овакве установе који знају како је било кад није било ње. Око избора материјала за зидање (нарочито камена) увек је било спора. Ако предузимач донесе иоле сумњив камен он се одбацује и тако су биле увек препирке и свађе. Нити предузимач може да докаже његове добре стране нити пак надзорни органи да докажу да је обратно. И тако се на крају крајева материјал у питању на основу здравог разума огласи за рђав или добар. На тај начин испало је неки пут, да се материјал наметнут предузимачу од стране надзорних органа покаже као рђав! Што се може желети овоме заводу, то је, да своје податке приликом испитивања шаље „Техн, Листу“ да се сачува траг о томе, и да и ми

доцније имало сигурне податке о материјалу који се код нас налази. Надлежнима је дужност да ову по све корисну установу, помогну и укажу сву своју пажњу, коју она заслужује. М. Кад човек прође нашим новим железни-

цама морају му пасти у очи наше станичне зграде. Оне су такве, да се човек мора питати: шта је се хтело са израдом оваких станица > Да је се гледало на економију само, оне би требале да буду као сандуци покривени црепом, То вије. Да се гледало на естетику још, и то није. Те грађевине не треба да буду сувише лепе него практичне, да су сви потребни простори ту и да има макар мало нешто од лепога, да не буду као неки магаци-

ни, но да се види да и ту људски створови

станују као и то, да се види, да је то једна државна грађевина намењена за потребу железничког саобраћаја. Да су копирани типови босанских станица (ми смо иначе све отуда и копирали) куд би се и камо учинио сретнији избор. Да би се добили добри планови за наше железнице које ће мо у будуће градети, потребно је расписати конкурс. Да се то раније учинило, ми би смо куд и камо пре и боље планове добили. Ако се неће то, копирајмо бар босанске станице: оне би имале куражи да замене оне наше црепом покривене колебе које нас и иначе скупо коштају.

М.

Одредба профила за отицање воде испод мостова И пропуста,

Опште напомене.

Ко је год имао прилике да пројектује и извршује друм или железницу, наилазио је на велике тешкоће око одредбе распона и отвора за мостове и пропусте. Ове тешкоће долазе, као што је свима инжењерима познато, отуда што су готово сви обрасци за срачунавање количине воде, која реком или потоком отиче, махом изведени према' месним приликама у појединим пределима; што још ни данас није прикупљено доста података потребних за тачно срачунавање, што су коефицијенти отпора кретању воде зависни од многих диспаратних услова, што је одредба брзине притицања и отицања воде скопчана с великим тешкоћама, јер је готово у свакој тачци речног профила друкчија, и штовје