Српски технички лист

с 64 о

уопште проблем о кретању воде у речним коритима још нерешен.

У Француској, Немачкој, Аустрији, Русији а свакојако и у свима другим државама постоје грописи за одредбу отвора за мостове, али се оки без критике не могу применути ни у свима покрајинама исте државе. Увек мора инжењер сам да процени и коју ће вредност дати појединим коефицијентима и у колико се сме поуздати у тачност рачуна.

Код нас, и ако је до сад саграђено доста и друмова и железница, ни Министарство Грађевина ни Железничка Дирекција нису прописале инструкције за одредбу распола за мостове и пропусте. Зато наши инжењери имају још више тешкоћа при решавању тог тешког задатка. Остављени су да се помажу како могу и да махом цене одока, да распитују мештане и да се без могуће довољне контроле ослањају на њихове исказе. Зато није никакво чудо ако се при тој оцени одока не погоди тачан резултат. Ту нису криви ни инжењери пројектанти ни извршиоци а свакојако није криво пи Министарство Грађевина ни Дирекција. Јер за постављање потребних образаца и израду инструкција треба прикупити врло много података. За прикупљање тих података нужан је врло велики технички персонал, нарочито организован, распоређен по целој земљи, који ће кроз дуг низ година вршити мерења и потребна опажања. А тај нам персонал недостаје. Требало би имати инжењера не само по окрузима и окружним варошима већ и по срезовима и паланкама. Персонал овај треба да добије и помоћнике посматраче, опет људе техничке спреме, па да кроз извесан низ година централни биро прибави довољно података за разне крајеве наше државе, на основи којих би се могле израдити добре инструкције.

Решење истакнутог проблема отежано је још и тиме, што није одређен појам о оној великој води, која би била меродавна за одредбу распона. Прошле године Србију је снашла велика несрећа услед огромних, досад незапамћених поплава. Такве се ванредно велике поплаве дешавају у неодређеним размацима времена. Махом је размак око 20 до 30 година. Сасвим је оправдано питање: да ли те огромне поплаве треба узети за основ рачунања при постављању грађевинских објеката или ону обичну велику воду која чешће, можда из године у годину наступа » Свакојако те ванредно велике поплаве узеће се као основа за прорачунавање отвора за мостове и пропусте само на оним местима, где би те поплаве иначе изазвале огромне ненакнадне штете. Али ако бисмо, из обзира на ове ванредно велике поплаве морали за израду објеката утрошити несразмерно много новца, тако, да вишак годишњег интереса на више утрошени новац премаша вели-

чину штете, која ће вероватно наступити Тек после дугог низа година; онда извесно неће бити рациопално рачунати на те претеране поплаве. Ово тим пре, што апсолутно нисмо сигурни: да неће доцније наступити још много већа поплава, услед оголићавања шума или загађивања резервозра, који служе изливу велике воде, кретања леда и т. д.

Као дугогодишњи наставник за друмове п железнице, писац ове расправе имао је, тако рећи, из дана у дан прилике да се бави тим проблемом у вежбаоницама са студентима технике. У своје време био је обећао пок. проф. Никола Стаменковић, да ће прикупити и средити најважније методе за одредбу профила за мостове и пропусте. Али га је смрт предухитрила. Садашњи професор хидро. технике г. В. Митровић заузет је послом око сређивања својих предавања, тако, да му за овај посао недостаје времена. Зато сам се решио да израдим ову расправицу као упуство својим ђацима а и као, надам се, добродошлу помоћ г. г. колегама, који пројектују и извршују друмове и железнице и хидротехничке послове који стоје у вези с овим

питањем. Г. професору В. Митровићу имам много да

благодарим за драгоцена обавештења и податке, које ми је давао и тиме знатно допринео да ова расправа буде потпунија.

При изради ове расправе служио сам се као што ће г. г. колеге видети доста обилатом -стручном литературом, а сем тога и нештампаним предавањима пок. у. Каџеп-а и искуством прибраним за време рада под упутством пок. О. Јише-а, проф. Ахенске политехнике.

1. О профипу за отицање воде.

Профили осредњих и великих мостова махом су правоугаоници или слике врло мало различне од правоугаоника. Код ових су два главна елемента : висина и ширина. Омањи пропусти имају профил кружног или јајастог облика. Код кружног облика површина профила одређена је једном једином величином, полупречником, а код јајастих опег имамо висину и ширину као функцију висине.

У избору висине и ширине код четвртастих профила има донекле слободе, и то: докле је количина воде, која има да отече профилом, сразмерно мала; или у случајевима, кад у жљебу долине има само од врсмена на време воде, а иначе је

корито суво а при том има велики нагиб. Кад поток има велики пад, онда и при недовољној ши-

рини профила успор воде не допире далеко уз воду, јер се услед велике брзине пре створи праг (Ма5зегаскуе Пе. Вид. Тесћпи. Месћашк од А. Бтег-а), него ли успор у правом смислу. Овакве су прилике у планинама и у брдовитим пределима, али и ту не увек. У планинским пределима често је много