Српски технички лист

= ИО ==

Старији се инжењери неки не могу а неки неће да унапреде, а млађе није право оставити без унапређења, јер и они имају права на то, па је усљед тога овакав дар-мар застао пред једним великим знаком питања: Па шта сад да се ради» (Сад ће се можда опет почети са некаквим пројектом. Тај 'е се пројекат послати Удружењу; Удружење се неће моћи брзо да састане ради одредбе својег мишљења и кад Удружење сврши свој посао и преда своје мишљење, онда ће престати рад у скупштини и онда, разуме се, тај ће пројекат доћи у архиву, где му јеи место. Промениће се по томе Министар и нови Министар неће имати времена, да се упозна са пројектом ито ће тако ићи из године у годину а инжењери неће добити ништа. Моје је скромно мишљење, да ни један шеф у централи не треба да буде противан пројекту, који је удружење саставило. Шта више тврдим, да они неће носити никакву моралну одговорност, кад састављени пројекат буде вотиран а не буде био потпун и равноправан. Свакоме се са пуно права може рећи: какву си капу кројио, онакву и носи.

Здружимо се Господо инжењери, погледајмо око себе боље плаћене чиновнике, па напред у борбу, да легалним путем извојујемо своје право, које нам је сада закраћено. Сетимо се, да су сада и намирнице скупље, сетимо се, да су сви остали чиновници боље плаћени но ми, па у крајњој нужди пођимо најкраћим путем, оставимо идеју о савременом закону, радимо и даље по законима из шесетпетог лета, али тражимо да нам се плате побољшају и имајмо наде да ће неси Господин Министар потпомоћи, јер и он сам није у бољем положају но ми.

Предлажем најкраћи пут да се што пре дође до новог и правичнијег закона. Сви инжењери у Београду нека спреме једну преставку за Г. Министра Грађевина и траже у име своје и нас свију, да се неодложно пошље Државном Савету на оцену пројекат, који је израдило Удружење и Министру предало, те да се све предходне процедуре с-рше до избора и састанка нове народне скупштине, како би пројекат могао јошу првим седницама изаћи на решавање у скупштини, а за то време приредити један низ чланака у којима би се илустровале јадне плате српских инжењера. —

Најбоље би било (аи вајкраћи је пут) да ову иницијативу узме на себе сама управа Удружења а да у цељи састава текста за представку позове месни скуп на коме да

утврди и у свему образложи праведне захтеве српских инжењера.

Напомињем, да и ако се поднесе представка, да на томе не треба и застати и чекати, него од времена на време корпоративно предстајати Министру и тражити испуњење захтева, јер начелници Министарства немају времена да мисле и раде и на материјадно побољшање струке, пошто морају непрестано да путују и обављају велике техничке радове на терену, па им због тога и не преостаје време да савлађују и заостали канцелариски посао, а камо ли да раде и на побољшању

стања инжењера. За то узмите ви ову свету дужност на себе, па ће вам се на двадесетпетогодишњем јубилеју записати имена златним словима у спомен-књизи а потомство ће вам бити захвално.

Прегаоцу Бог помаже. Свет. Јовановић

КРАЉЕВСКО СРПСКО МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНА

Бр. 634. 19. ЈАНУАРА 1919 Године У БЕОГРАДУ

Народној Скупштини

Част ми је у прилогу под '|. поднети Нуродној Скупштини „Предлог закона за грађење и експлоатацију пристаништа на Доњем Дунаву“, заједно са мишљењем Државнога Савета на решење.

Уз овај законски предлог прилажем и Указ Њ, В. Краља, којим сам овлашћен да овој законски предлог могу изнети Народној Скупштини у овом сазиву на решење.

Пошто је законски предлог од велике важности, то по постигнутом споразуму са Министарским Саветом, молим да се овај предлог огласи за хитан

Министар Грађевина, Мих. В. Илић с. р.

ДРЖАВНИ САВЕТ

КРАЉЕВИНЕ (СРБИЈЕ

Бр. 576. 20. ЈАНУАРА 1912. гоц. У БЕОГРАДУ.

Господину Министру Грађевина Господине Министре,

Државни Савет расмотрио јеи проучио предлог закона о „концесији за грађење и експлоатацију