Српски технички лист
Ае Е
пристаништа на Дунаву у вези са грађењем антропота и магацина“ који сте му писмом вашим од10 ов. м. Мо 1288 изволели послати на оцену имишљење, па се при гласању са подједнаким бројем гласова поделио у мишљењу. ___ С тога ми је част саопштити вам оба ова мишљења: 1
Да би овај предлог као користан требало примити како у начелу тако и у појединостима.
ПЦ
Јавни интерес који трсба да буде заступљен при грађењу и експлоатацији ових важних економских предузећа, одстранење фактичног монопола и спекулације, налажу, по мишљењу Државног Савета, да се сама држава лати како грађења тако исто још у већој мери и експлоатације њихове.
Кад за то по тврђењу г. Министра Грађевина не достаје потребна сума предвиђена у распо. реду утрошка зајма од 150 милиона динара, онда потребан капитал треба набавити нарочитим зајмом до којег би се дошло без и најмање тешкоће с обзиром на његову величину и неоспорно производну употребу. То тим пре треба учинити што се у члану 76. пројектоване концесијс предвиђа да ће држава учествовати у упису половине акциског капитала потребног за ово предузеће, те кад је држава вољна, да да половину може учествовати и потпуно у том послу.
Но пре но што би се прибегло зајму и уопште подизању тих објеката потребно је да се преко стручњака у правом смислу те речи утврди што је све неизоставно потребно и у којим размерама подићи с погледом и на могућност тих подстројења на датом месту. Кад се то изврши требало би при: ступити стручној изради детаљних планова и предрачуна за све објекте утврђене као неопходно потребне за намењени циљ, па онда расписати јавну лицитацију за њихову израду. Иначе могло би се упустити под утицајем тако рећи сугестије и субјективног нахођења појединаца у подизању оног што није потребно или бар онога чему још није време.
У томе случају не би се прописивало растегљиво и неопредељено као што се то чини у чл. 2. пројектов. концесије да се сагради пристаниште у таквом обиму, да се у њему може савладити годишњи обрт од 250.000 тона, при чему се поред тога не види да ли се довољно водило рачуна и о будућности или само о садашњости, или да се по пристаништу положи довољан број колесека за угодну манипулацију возова и т. д.
Давање пак у концесију и експлоатацију свију поменутих објеката природно повлачи за собом утврђивање максималне тарифе, која код приватних друштава, која се природно крећу на терену трговачке зараде, утиче, да се при нормирању тариф-
них ставова држе крајњих граница. Држава на против у томе иде за народно економским интересима. И кад она то не би учинила, ту је Народно Представништво које има снаге и моћи кад је свесно свога узвишеног позива, да је упуте на праву стазу.
Како је Државни Савет у начелу противан пројектованој повластици, то се неће упуштати у критиковање појединих њенех чланова, који су доста нејасни, непрецизни нити ујемчавају довољан надзор од стране државе над правилним радом при грађању и експлоатацији. Тај исти разлог опредељује Државни Саветда се не задржава много код члана 41, али не може а да не напомене да се при одређивању откупне цене путем укапиталисавања интереса, претпостављеног у истом никад не узима само исвесан број година које показују највеће дохетке и из њих извлачи просечност, већ узима толики исти број година са најмањим приходима, па се из њиховог збира извлачи просечност.
Према пропису тог члана држава би при евентуалном откупу плаћала друштву и земљишта која им буде саобразно чл. 64. уступила бесплатно, пошто ће и капитал престављен у томе земљишту на коме се имају поменути објекти подићи имати удела у годишњим приходима тих објеката.
Но ако би тако изнађена откупна вредност престављала мању суму од утрошеног капитала, држава, по пројекту, морала би да у оне откупне дане положи износ утрошеног капитала без обзира што су ти објекти за то време употребом изгубили од своје вредности и делимично амортисани,
Саопштавајући вам оба ова мишљења част ми је Гасподине Министре и овом приликом уверити вас о моме одличном поштовању.
Председник Државног Савета Ник. П. Пашић с.р.
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА
О
КОВЕСНЈН
За грађење иесксплоатацију пристаништа на Доњем Дунаву у вези са граћењем антрпота
и магацина.
Циљ и име друштва.
Чал. 1.
У циљу подизања и експлоатације пристаништа на Доњем Дунаву код Прахова, у Србији, подизања и експлоатације магацина и слагалишта (антрпо-а) у пристанишу и важнијим железничким ста ницама, давање кредита нагробу и у опште врше ње свих других операција, којима ће, бити циљ олакшавањс и потпомагање промета трговине или