Српски технички лист

та 66. =

дели, да није више место у вароши старој великој касарни, касарни преко од војне академије, коњичкој касарни итд. и да би те старе, више иначе ни за какву употребу, зграде требало порушити, па те велике комплексе земљишта парцелисати и продати за приват: не грађевине, а од добивеног новца на Бањици подићи велике и модерне касарне. Само се у министарству војном то неће никада увидети, и остаће и даље, да наши млади и најздравији људи пропадају по тим старим рушевинама, а већ и да не спомињемо колико исте доприносе улепшавању саме вароши.

Војне су власти, радећи овако без одо"брења и контроле општинских техничких власти, биле у стању, да цоједине своје нове грађевине већ подигну и на нове регулационе линије, н. пр. коњушнице у Немањиној улици, како их нико ни у будуће не би могао са тога места кренути, јер овако неће ни проширењу и експроприсању тога земљишта за улицу сметати и остаће још дуго година као украс те улице и тога целог краја. Да је у своје време било увиђавности код меродавних личности у општини, ово подизање коњушвица није ни требало одобрити, па и ако је исто министарство почело подизати (без нарочитог одобрења, и само даље зидање спречити, а овако ће доцније за скупе новце плаћати откуп ових зграда, када буде ипак дошао ред на исељавање касарна, које, да је среће, нису ни требале бити по. дигнуте.

Како је сада на дневном реду подизање " зграда за технички факултет надлежни не би погрешили, ако би и ове комплексе узели у комбинацију, јер би на тај начен били у положају, да са једном лепом, модерном згра"дом украсе варош, а становнике граничних улица и најлепше крајеве спасу једне велике беде и ругла.

Износећи ово пред суд свију стручњака по овој ствари, мишљења смо, да још није доцкан учинити потребне кораке, да се подизање ове касарне у вароши спречи тим пре, што још нисмо нигде нашли, да је већ дата у израду или за исту расписана лицитација, а после овога свеће ићи много теже, ако у опште буде било могуће, пџознавајући упорство војних власти у оваким стварима.

Профил константне брзине.

Основни образац за прорачун брзине (у) при датом паду (Ј), профилу корита (Е)и- констан: ти (с) која важи за материјал по коме се течност креће јесте:

у = <— У ВЈ

Е где је Е = —= == (однос површине профила и оква-

шеног обима.

Количина с је врло разнолика у обрасцима изведеним из горњег; она је претстављена час као функција брзине; функција хидрауличне дубине или пак као функција пада ит. д.

Међутим по горњем обрасцу који је теориски тачан а практично тешко употребљив због тога што се не зна колико је оно с, може се видети приро-

' да константе с. То се у осталом види како се по-

ђе од почетка извођења горњег обрасца. Из готовог обрасца може се то видети овако што потврђује теориску оправданост горњег обрасца као на супрот неоправданост осталих :

Димензије су брзине:

јр Т=

Десна страна има димензију

[, и према томе да би лева страна била равна десној треба да с има следећу димензију:

| ово је пак димензија убрзања тј. с је функција или боље рећи с је равно неком убрзању. (његовом квадратном корену).

Пошто је при кретању течности главни узрок тежа, то и ово убрзање је облика «.7, тј. а неки коефицијенат зависан од пада Ј ит. д. То је једини могућ закључак. Види се, да не би дуго објашњавали, да је с за извесан пад и сталну природу ма: теријала на извесној дужини могућно да има сталну вредност.

Из горњег обрасца види се и следеће: Ако се за једну врсту материјала и један сталан пад мења К и брзина се онда мења, па може бити и стална кад је КБ стално. Ово би пак значило да се при сталној хидрауличној дубини брзина не мења па ма какво водостање било.

Могло би се рећи и овако: да под горњим околностима течност тежи да задржи првобитну брзину, па ма како се њен ниво спуштао или пењао Дакле однос

је услов за константу брзину. Тај профил може се лако сада олредити. Треба да је однос између