Српски технички лист

— 67 —“

профила испуњеног течношћу и оквашеног обима сталан тј. аЕ ах у 45 па

| 5 |

ИЛИ

дах .у = ћ Уфе + дуг т.ј. ах == ћу па с у У у“ — ћ2 одавде је:

х = ћ Агс сов ћур. “ 4418

или :

- у ју (ај па а х == ћаов (| ћ де (еј | + Да би вредности од х биле стварне треба да је ујћ == 1 или веће од !. А ово значи: да у може бити само веће равно ћ, па да имамо за х реалне вредности.

Или

Према томе немогуће је у оном коорд. си стему где хоћемо да имамо реалне вредности да х буде друкчије вредности сд 0 кад јеу =".

Према горњем обрагљу излази за х =0о у = ис = 0 те је дакле.

О АВИИ Панк ПОМАГАО ћ "| ћ ем паран)

Вредност од у је из гооњег обрасца.

ћ Х Х сав пакао ЕЕ <-е У :( ћ " 58

Заиста је сада:

( 1 Х Х ју РХ = пнаан |а Ој | о а И ђу 9 ( ћ ћ ) Х = 13 ап ћур. И

а оквашени обим:

ћ Х Х 5 | |“ ах: ~ ду" == Бр ба Неба ђин

= ћ 5 уран

тј. 45. Не | ЈЕ 58 = 1 == Сопзјап! 8 ћ от Х/ћ

Једначина услевне линије је једначина ланчанице. Из познатог облика те линије излази, да профил треба да је ограничен двема гранама те линије

(бокови) који су просечени осовином координатном Из овога пак излази, кад се узме у рачун само 5,

да је оквашени обил дужина лукова те ланчане линије а дно профила у -=, ћ не улаза никако у рачун. ; Требало би дакле претпоставити да се у овом случају нема посла са трењем течности о дно ко-

рита но само о његове бокове (потреба поставке чисто теориске да буде сасвим углачано дно). Ово

се види из следеће слике:

Овдеје равни == 241 8==='45'=2 8

"+ 1" = оће ап ћур == =Е

8" + 5"=2 ћ чп ћур - > = 8

К тј. аи ћ= Сопзјат. = К Ово нам све служи да још боље утврдимо природу коефицијента с.

Из израза у =< У В ЈЈ излази да је а==Иу

кад је ВБ Тиј=1

То би биле на неки начин нормалне брзине при паду Ј == 1! а по профилу горе уцртаном где би ћ било равно јединици. Ако не би билоћ=1 онда би требало да буде такве вредности да производ В.Ј буде раван 1. итд. Имала би дакле хидраулична дубина да се управља према паду само у случају да нам брзина остане иста. Дакле кад нећемо да нам брзина остане увск иста — случај с којим увек имамо посла — ми не можемо условљавати да буде К зависно од Јпаниод ЈУ осталом зашто да буде брзина зависна од хидрауличне дубине 2 Ова је зависност само у оном случају кад је услов да брзина осшане увек иста и зависи само од ћ.

Узгред можемо довести неке ствари у везу. Да би трење код (славине, чепови) површина у додиру било стално (односно оједање површине у додиру) потребно је да су те површине постале обр-