Српски технички лист

— 182 —

је због малог тунелског профила армирање гвожђем било јако отежано, а полутесан камен опет знатно је скупљи од бетона. Зато је предлагано, да се сводови израђују од бетонских квадера, који би се готови у тунел уносили и намештали. Овај предлог међутим није остварен нарочито с тога, што се било већ дошло у боље и сувље земљиште, те није имало потребе за то.

Но поред подводног и местимично покретљивог земљишта с једне стране, наилазило се с друге стране на сасвим тврде и скамењене слојеве уме, која се морала минама и динамитом разбијати. Али су се ипри томе пуњења мина морала свести на мању меру, те да не би било јачих потреса, који би се у вароши осећали или и какву штету зградама причињавали.

Као у стени, тако су исто чињене пробе са употребом динамита за пробијање штолзе и у самој уми; па су се и ове пробе пџоказале као рентабилне., Због напред поменутих тешкоћа рад је на оба уласка у тунел био знатно отежан и успорен. Напредовање штолне за 24 часа спуштало се испод 0,50м., док се у нормалном и повољном терену напредује и по 3,00—83,50 м. за 24 часа (наравно са сваке стране тунела)

Проширавање и озиђивање бокова, ради се по фазама. Најпре се врши проширивање и озиђивање бокова, затим горњег свода па најзад патоса и подножног контра свода.

Сви послови у тунелу организовани су тако да се ради континуивно и дању и ноћу, са три смене, свака смена по 8 часова.

Извлачење откопаног материјала из тунела као и увлачење грађевинског материјала у тунел врши се нарочитим вагонетима запремине 0,75 м“ који се крећу по колосеку од 0.50 м. ширине. Извлачење материјала уз излазне рампе (са успоном 12% врши се коњском вучом.

Тунел се при раду осветљава карбидским лампама.

На обе стране тунела ради око 150 радника, од којих су њих 35 стручни радници са стране (Талијани) а остало су наши домаћи радници (Пироћани).

При прокопавању овог тунела наилази се и на разне ископине геолошке вредности. Већ је скупљена лепа збирка разних риба, шкољки, зуба и т. п., што је добродошло геолозима за тачније познавање геолошких слојева и формација испод Београда.

Рад на прокопавању тунела са Савске стране почет је код „Тетова“ кафане 1. авгу-

ста, а са дунавске стране код , Жиче“ кафане 21. Септембра прошле 1911. године. До сада је пак са савске стране пробијено штолне 500 м. а са дунавске 230 м. свега дакле пробијено штолне 730 м. а има још да се пробије 670 м. Но кад се узме у обзир и 300 м. тунела извршеног у отвореном рову онда значи да је од 1700 м. укупне дужине тунела пробијено 1030 м. а има да се пробије још 670 м.

Пошто се сад ушло са обе стране у повољније земљиште те рад иде брже, то се пробијање штолне и сусрет у тунелу очекује у месецу августу ове године, а на делу између Косовске и Светогорске улице. Рок пак за довршење свију радова у тунелу прописан је до краја ове године.

На завршетку да напоменемо да је за овај тунел и његово извршење гелико и опште интересовање. И наше Инже-љ рско Удружење и Техничко Друштво на Универзитету приредили су своје месне екскурзије у овај тунел и разгледали све фазе радовлу њему.

И о даљем току рада на овом тунелу постараћемо се да обавестимо читаоце Техн, Листа“ другом приликом и кад тунел буде потпуно довршен.

2-У-1912 ја ОН

ПРАВИЛНИК

о стручној спреми и дужностима надзорника путова

и путара, о потребном алату, материјалу и осталим

реквизитама, као и о контроли која се над овима

има водити, који на основи члана 25. закона о јав-

ним сувоземним путовима од 14. јуна 1910. г.про“ писује Министар Грађевина,

Члан 25. Путарски апат

Да би путари могли одговарати напред прописаним својим дужностима доброга одржавања путова, морају имати следећи алат и реквизите:

1. — Једну гвоздену решетку за просејавање шљунка;

2. — Једна ручна колица окована:

3. — Три гвоздене лопате са држаљама;

4, — Две обичне дрвене лопате;

5. — Две брезове метле;

6. — Једну гвоздену кукасту лопату са

држаљом за скидање блата и прашине са пута.

7. —— Два обична пиука са држаљама;