Српски технички лист

— 181 —

пројеката за канолисање вароши Темишвару.

Израда генералног пројекта и детаљних конструкција за канализацију Београда, јесу канализационог тунела на по се. Како су међутим од тада ови радови прилично коракнули, сматрамо да ће читаоце „Техн. Листа“ интересовати, ако их бар у кратко упознамо са досадањим радом на Београдском канализационом тунелу.

Канализациони тунел испод Београда сачињава као главни објекат УП деоницу Београдске канализације, коју извршују предузимачи Златковић, Божић и Пјаца.

Целокупна дужина овог тунела износи 1700 м. Од те дужине око 300 м. извршено је у отвореним рововима, пошто је дубина копања износила на том делу око 9—10 м. (Остатак тунела у дужини од 1400 м. има већу дубину, (на уласцима у Балканској и Цариградској улици око 10—12 м., а на најдубљем месту испод „Теразија“ око 43 м. те с тога се само овај део н извршује у поткопу или тунелски у правоме смислу ове речи.

Пробијање и озиђивање тунела врши се са обе стране, савске и дунавске. Али то су и једине две нападне тачке на уласцима тунела. Примена уметнутих окана овде је изостала, пошто је програмом рада утврђено да се тунел у прописаном року може и само са две нападне тачке свршити. Међутим примене окана, њихова израда као и евентуална појава веће количине воде у њима могли би цео рад знатно комплицирати и поскупити,

Но уместо ових окана на неколико места бушене су рупе од површине земље па до тунелског профила, једно ради довођења спољњег ваздуха и потпуније вентилације тунела за време рада а и доцније, а после и, ради контролисања правца тунелске осовине (Овакве вентилационе рупе бушенесу у улици Краљици Наталије, на Теразијама, Краља Александра, Милетиној и Видинској, а бушиће се још и у Косовској и Светогорској улици.

Бушења су вршена дугачким бургијама. а у ове рупе спуштају се после вентилационе цеви и контролише правац тунелске осовине.

Иначе тунел има у Краљице Наталије улици теме једне кривине са полупречником В = 5От и углом « « = 26" 46' 13". Правац ка савској страни краћи је, око 200т., а правац ка дунавској страни, дужи је и износи око 1200 м. Обадва ова правца везани су са катастарском полигоном мрежом Београда, па тако се они и воде и контролишу. Исто тако се и нивелета тунела води и контролише по Халачијевом нивелману.

Пробијањес штолне и озиђивање тунела напредује у главном према пројектованом програму рада; али има од тога и одступања, Местимично се напредује брже, местимично спорије, а то све зависи од категорије земљишта и евентуалне воде на коју се наилази.

Према претходном сондирању пројектовани подужни профил и геолашки слојеви у њему означени, нису досад при извршењу дали већих изненађења и одступања. Терен је највећим делом жута и плава ума у разним комбинацијама, са местимичном орницом одозго и тлшмајданским кречњаком у дубини.

Међутим, с обе стране на уласцима до на 200м. даљине готово редовно на прелазима геолошких слојева из једног у други поред јачих притисака земљишта, показивала се н вода, понекад и у доста јаким жицама. Ова вода на дунавској страни може се и гравитацијом одводити по поду извршеног дела тунела на тој страни, али на савској страни та се вода контра падом мора враћати привремено док тунел не буде пробије, ка савском испусту те због тога и сада безпрекида, дањо -- ноћно. једна пумпа ради на подизању и одвођењу воде на тој страни тунела.

У овако подводном земљишту не само што је отежан рад при пробијању и подупирању штолне, већ је после настала још већа тешкоћа при озиђивању тунела.

Нормалним типом за овај тунел био је предвиђен цео профил од чистог бетона, и то се у сувом и солидном земљишту показало као врло добро и економно. Међутим, где су се при раду показивали јачи земљани потисци, ту су или појачаване димензије нормалног типа, или је профил армиран са гвожђем или најзад и једно и друго. Али, где је била и јача навала воде, ту се делимично бетон морао напуштати. Нарочито је било отежано извршење свода, из чијег је свежег бетона вода испирала цемент, те тако бетон чинила посним и слабим баш тамо, где он треба да буде најотпорнији. Тада се прибегавало примени полутесаног и ломљеног камена за свод тунелског профила; а темељи 60кови свуда су ипак извршивани од бетона; наравно негде нормалних димензија, негде појачани а негде и гвожђем армирани.

На тај начин постала је читава серија типова који су одређивани према месним приликама и који су се досада врло добро показали. (Детаљнији опис ових типова као и остале планове о тунелу саопштићемо доцније кад тунел потпуно буде довршен).

(Овде се за сада само толико помиње, да