Српски технички лист

година; али нарочито с тога, што и садашњица није без интереса (чак мислим да је меродавнија за доношење сопственог суда од прошлости), задржаћу се само на овој 1912 год.

Ради састављања једног што истинитијег биланса за 1912 год“) поћићемо дакле, од раније предвиђење целокупне годишње по-

време слабијег а давање у мрежу за време јгчег оптерећења), већ је директан рад машина раван појединачним фактичким оптерећењима потрошње. Пошто је оптерећење у децембру највеће (износи 14%, целокупне годишње потрошње), то га смемо одредити са бар 180.000 киловатчасова за децембар 1912 год. одакле

долази на један дан 180.000 кроз 31 свега 2800 киловатчасова. Ноћ траје нпр. 15 децембра од 4.5 до 6.5 (односио 14 часова) а главна потрошња пада од 4 до 10 у вече и од одо7 у јутру, дакле за време од 6+2 =8 часова. Из 5.800 киловатчасова подељених са 8 часова добијамо ефект машина, на месту потрошње, од 730 киловата.

трошње од 1.600.000 киловтчасова.

Пошто изолатори, жице, каблови, трансформатори једном речју цела инсталација није у најбољем реду, мора се узети додатак (губитак) од свих 25", да би се добио ефект машина на месту производње (у централи), што чини, дакле, 250 киловата или укупна моћ централе за струју осветлења јесте округло 1000 киловата. |

Елем, тако смо, дошли до једног драгоценог податка: да ће за нормалне прилике у 1912 год. морати радити у централи, ради свеколиког осветлења у Београду, једна (или неколико) машина од укупног ефекта од 1000 киловата (одговара 1350 коњских снага).

(Оснивачки трошкови једне толике инсталације, следећи су: зидарски део по киловату 250 дин. = 250.000 дин. машински део по киловату 200 дин. = " 500.000 дин. спољна мрежа целокупна, | просечно по 20.000 дин. километар улице „ ==2.000.000 дин. . резервни делови · · = 250.000 дин. укупно 3.000.000 дин, ·

Толика сума морала је дакле бити уложена при подизању електричне централе и спољне мреже, но она се у току 21-огоди-

ој и Ба Ра 5 | а АЕ БА] | 555 (24

Па ве

ДАДА 55

| ~

ЊЕ

Га 5 | =

а = 5 УЗ ЕЦ Е 455 5

7 К 1 а | | кој 54

Еј с с = 8 5 7 за Нђи шњег рада амортизирала (са по 3', годишње) 5 см Б 5 | 5 = > Е о 5 о 0 = Па па а за 63', што чини дакле 1.950.000 дин. тако,

да је на крају 1911 год. рачунска вредност. цене инсталације за осветлење свега1.050.000 д. _

Из ових закључака, да се даље извести

рачун годишњег прихода и то: интерес по 5%, (од 1.050.000 дин.) 52,000 д. општа амор-

Сл, 3. Графички иреглед дужина ноћи у појединим мссецими године.

Величина машина, које треба оволику струју да производе (кад се немају фактички податци) овако се добија: знамо да за струју осветлења у централи не постоје акумулатори

За Н В “ Н ] е | „пуферовање“ (примање енергије у себе за тизација 34,0. 0... . . . 90.000 д, – одржавање и ; #) Надам се да ћем ИЕ О. ово трчање ис- шј ) Надам Д и Друштво И р обнављање беј; р 150.000 „“

пред календара хтети опростити.