Српски технички лист

= у ==

плате и дневнице 30, 60.000 д. угаљ по 2,5 паре киловат час“) 62.000, унени раја то ВРитиир ЈЕ 16.000 ,„ канцеларијски материјал 0. . 10.000 , тантијеме, адвокат и др. 20.000 „

укупно 420.000 дин.

Као што рекох, према потрошњи плаћају: 35%, по. 0.55 дин. киловатчас и 57', по 0,90%, дин. односно сви заједно плаћају за осветлење по

35 Х 0,55+57 Х0.90 и о -- 0,70 дин.

Струја за моторе кошта за повлашћене 0,45 ди. а за остале (.75 дин. киловатчас. но Друштво је даје и по специјалним погодбама, тако, да се мора узети као просечна цена за ту струју 0,45 дин. киловатчас.

рема томе приход за 1912 год. је овај: потрошачи за осветлење 1.600.000.%0.70. == 1.120.000 д. потрошачи за моторе 400.000Х045 _. . = 180000 д.

: укупно 1.300.000 д.

Целокупан годишњи расход у 1912 год. за произведених 2,5 милиона (а продатих 2,0 милиона) киловат часова јесте 420.000 дин. односно: 0.168 дин за произведен, а 0,210 дин. за продат киловатчас.

Целокупан годитњи приход у 1912 год. одпроизведених 2.5 милиона (а продатих 2.0 милиона) киловатчасова јесте 1.3000.00 _ динодносно: 0.52 дин. за производен, а 0.65 дин. за продат киловатчас.

Односно укупан чист приходу 1912 год. од продаје струје за осветлење и моторе биће; 0.520 мање 0.168 пута 2,5 милиона или 0,650 мање 0,210 пута 2.0 милиона (резултат у динарима) дакле само 880.000 дин.

(Сем тога нетреба оставити непоменут и приход од кирије струјомера и то: 2.500 комада вуку годишње кирије округло 60.000 дин, а по одбитку интересг, амортизације, оправки и др. остају чистих 30.000 дин. Издатци на оверу струјомера бивају покривени таксом за њихово намештање у инсталацију. Но ја ипак остављам ових 30.000 дин. не уносећи их у горње суме чистог прихода, нека служе за покриће непредвиђених трошкова, да би чист приход био што неприкосно венији,

Према овим цифрами види се, да чист

киловатчас.

#) За осветлење годишња потрошња 1.600.000 киловатчасова, за моторску снагу годишње 400.0%0 киловатчасова, чини укупно потрошњу од 2.000.000 киловатчасова, којој кад се дода З5ојо 31 губитке, добијл се 2.500.000 киловатчасова произведених у 1912 год. у централи.

приход износи скоро 30%, од првобитно уложеног капитала, а добрих 90%, од данашње вредности целокупне инсталације за осветлење.

Морам одмах напоменути да Друштво де Тасјо од осветлења нема оволико користи, колико би по овом тачном рачуну могло имати, кад продаје струју по просечно 0,70 дин. киловатчас, но узрок разлике између овог резултата и оног фактичког лежи првенствено у рђавм квалитету целокупне инсталације у најширем смислу речи — рђав и после, у опаком газдовању управљању и раду целине и многих појединца код тог нашег „култур-трегера“.

Нећу да пропустим прилику а да не напоменем да је Општина Београдска имала право, према Уговору, да ову инсталацију откупи пре 6 година, но није смела или хтела, јер су општински оци „начули“ да то предузеће има негативан биланс одн. да је нерентабилно!2 Тренутак за откуп долази понова после четири године и интересује ме, шта ли ће се онда „начути“2 Можда то зна још сада — „Друштво Т. и О»)

2. Трамваји

Струја потребна за трамвајски саобраћај производи се на истом месту где и струја за осветлење, но као једносмислена од 500 волти и одводи се неколиким спроводницима до самог места потрошње одн, у тролеј жицу (брејзерипк(е). Као спроводници за повратну струју (од трамваја до централе) служе, као и свуда саме шине, које су на неколико места за централу нарочитим спроводницама (5ећепепепав по) везане.

Године 1894. саграђене су прве трамвајске пруге за електричну вучу (топчидерска и савска), а друге, још 1891. саграђене линије за коњску вучу, остале су као такве све до краја 1899 год. када је ступио у живот један фамозни „Додатак Уговору“ (примљен од Опш. Одбора 3. јула исте год.), по коме се, тада „Безимено Друштв“ обавезује да ће све пруге са коњском вучом преиначити за електр. вучу и поставити дупли колосек Калимсгдан — Славија, а за ту жртву Општина му продужује концесију за још 5. година'). Хоћу да се користим овим местом да

») Одложили се и тада откуп, онда цела та инсталација постаје без пет пара својина општинска — после 27. год,

1) Треба, пре свега знати, да је електрична вуча била већ предвиђена првобитним Уговором, дакле, да „Додатком“ није обвезивано Друштво ни на какву новину, а сем тога треба знати, да је Друштво једино у свом сопственом интересу морало увести електричну вучу, јер је фреквенција саобраћаја била така да је коњска вуча била већ недовољна.