Српски технички лист

— 155 —

подземног довођања и одвсђења струје, скупог полагања шина у бетону, првокласног материјала у опште и великог резервног возног парка. Рубрика 5 добија се, кад се број саобраћајућих кола у години помножи са пређеним километрима. Ако ту величину саобраћаја сведемо на дужни километар колосека добићемо рубрику 6. Број путника, који се користио у току целе године трамвајима показује рубрика 7, а тај број сведен на дужни километар колосека показује рубрика 8. Из бројева који важе за Београд, види се, да београдски свет врло радо употребљава трамвај, истина не толик као Берлинци али далеко више но што то чини свет у немачким варошима сличне величине. Према тим бројевима могао би се очекивати и дупло већи бруто приход у Београду према већем Бармену, но то није случај (види рубрику 10) чему су узрок првенствено више од 600 бес-

платних карата. Интересантна је рубрика 9, која показује коли«хо се пута целокупно становништво једне вароши у току године превезе трамвајем. Берлин, разуме се, овде носи колосалан рекорд, јер треба имати на уму да су тамо поред трамваја као саобраћајна средства још: над и подземне електричне железнице (годишње 65.000 000 путника) варошке парне жељезнице (годишне 366.000 000 путника), затим многобројни омнибуси, аутомобили и дрошке Годишњи приход бруто укупан показује рубрика 10, сведен на дужни километар колосека рубрика 11, на колски километар (види рубрику 5) рубрика 12 и сведен на број путника рубри«а 13. Чист приход годишњи по одбитку целокупног расхода (за Београд 600.000 дин. остаје 408.000 дин. чистог прихода) показује рубрика 14, а тај приход доведен у везу са бруто годишњим показује рубрика 15, а у вези са прво

Наименовање | Београд | Бармен | Бохум | Берлин становника 1 90.000 100.000 40.000) = 3.200.000 укупна дуж. трамв. колосека кмтра 2 23,75] 28,89 10:15 390,39 ОСНОВНИ. ЈА ит Н

свега 3 | 2.800.000] – 4.200.000| _ 1500000)209.888.000 капитал | по дужном кљтр, колосека 4 120.000] _ 148.000) _ 100.000| _ 530.000 колских годишње _ | узе свега 5 | 1.167.000] 1.966.000 650.0001125.833.000 километара годишњена 7 километар = б 49.200 68.000 44.000] 320.000 годишње | свега 7 | 9.830 000] = 7.824.000| = 1.310.000529.920.000 путника Иаа 1 кметру колосека 8 410.000 270.000 90.000] = 1.350.000 годишње се превезе сво становништво | пута 9 109 „1778 33 170 годишњи) свега о | 1008.000] _ 832.000 233.000! 50.568.000! приход | од 1 кмтр. колосека п | 42.500] __ 28.000 16.200] __ 131.000 бруто | од колског киломтр. 12 0,61 0,42 0,34 0,40 од путника 13 0,111 6,111 До 0,099 чист свега 14 408.000 262.000 90.000] 19.577.000 Пол бруто приход = 5 40,5%, 31.621 ртогаа 8 О 88,6, приход ал осн. капитала 16 171 #6624 6,0, 98

Сл. 5. Табеларни преглед главних података о билансу трамвајских предузећа, у Београду и њему сличних вароши [Берлин придодат.

битним основ. капиталом показује рубрика 16. Да је годишњи чист приход свуда мањи од нормалних 109, основ. капитала, само у Београду већи објашњава се тиме, што сва трамвајска друштва жртвују прилично «увиду фондова) за свој персонал, а сем тога дају известан про-

ценат бруто прихода својим општинама (по Уговору), док ни једно од овог двога није случај са нашим Друштвом.

Кад се узму 5%, интереса на основи калитал и 17%, (према рубрици 16) види се да београдски трамваји доносе чист годишњи