Српски технички лист

— 156 —

приход, од првобитно уложеног капитала својим акционарима 22', а према данашњој вредности инсталације (! 800 000 дин.) свих 30).

Нека су им као и оних 90', од осветлења алал, ал — не за дуго!

При свршетку овог излагања молим моје читаоце, да мојим резултатима још не поклоне сву веру. јер, свакојако. биће од стране заинтересованих неке исправке, које могу крајње резултате за кој проценат да смање, али и да — повећају!

Сад има реч „Друштво Т. и О.“

ЛРАВИЛА

За трасовање и састав пројеката за све врсте путова сем општинских другога реда.

На основи члана 9. закона о јавним сувоземним путовима од 14. јуна 1910. год. Министар Грађевина прописује следећа Правила за састав пројеката и трасовање свих врста путова сем општинских другога реда.

1. — Израда пројекта А. Ситуација уздужни и полречни профили. Члан 1.

При подношењу пројекта за израду категорисаног државног, окружног и општинског пута првога реда морају се приложити:

а) Копија ђенералштабне карте;

6) Ситуациони план;

6) Уздужни профил;

г) По потреби попречни профили и детаљни пројекти за вештачке грађевине, и

д) Технички извештај.

Члан 2.

Ђенералштабна карта мора бити у размери 1:75000. У њој се морају уцртати све могуће варијатне пројектованога пута са назначењем појединих тачака, у којима се пројектована траса састаје са свима постојећим путовима и са назначењем правца магнетске игле.

Члан 3.

Ситуациони план мора бити израђену размери 1:5000, који треба по потреби да се простире 50—100 м. ширине са обе стране трасе, у коме мора бити означено све што 7 природи постоји као: сви путови, стазе, же лезнице, потоци, реке, мостови, пропусти, мајдани, границе, општинске, среске, окружне и

државне и т. д.Све што у природи постоји

треба уцртати црном бојом-тушем. а све што се пројектује треба уцртати црвеном бојомкармином. Реке и потоке треба уцртати плавом бојом.

Пројектовану трасу треба уцртати једном дебље извученом црвеном линијом која треба да је подељена на хектометре. Сваки десети хектометар-кил метар — обележиће се нарочито римским бројем почев од О па надаље. На сваком ситуационом плану мора бити назначен правац магнетске игле.

Члан 4.

Дужине у уздужном профилу морају бити престављене у размери 1:5000 а висине 1:500. Штационирање мора бити означено на сваки 100 м, Свака десета штација — кило. метар, означиће се текућим римским бројем. Међутачке нивелмана означаваће се само са остојањем од предходног хектометра—штације.

(Ординате килолетарске биће извучене дебљим, а остале хектометарске и међутачке тањим црним линијама. Линија терена биће извучена јачом црном бојом, а нивелега-планум пута-јачом црвеном бојом-кармином.

Нормална хоризонтала узеће се 20 мет, испод најниже тачке у профилу. Она се има однети на какву сталну тачку у околини трасе а по могућству на ниво Јадранско Мора. При већим висинским разликама узимаће се ради лакшег прегледа паралелни хоризонга у потребном растојању над нормалним хоризонтом. Код свих потока и река, које пројектовану трасу пресецају или додирују треба осим коте дна корита назначити још и хоту стања познате најмање и највеће воде.

Цифре свих ордината бележиће се у олносу на нормалну хоризонталу и то: ординате природног терена црним, а ординате планума цовеним цифрама.

Откопавање у уздужном профилу бојадисаће се жугом а насипање црвеном бојом.

Дна ровова са стране пута уцртаваће се само онде, где њихов пад одступа од пада нивелете пута, и то: оних са десне стране пута танком плавом извученом линијом, а оних на левој страни пута танко плаво-испрекиданом линијом.

Висина откопавања бележиће се испод линије планума црвеним цифрама а насипање над линијом планума.

Сви ординантни бројеви биће заокругљепи на две децимале.

Све мостове, пропусте и објекте, који се на путу имају подићи, треба у уздужном