Српски технички лист

БРОЈ 24 и 25.

У Београду Недеља 24 Јуна 1912 г.

' 41260 ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ; Народноекономски и социјални циљеви новијих уредаба о граћевинама и становима. Предавање Инж. П. Сењано-

вића. Спљет,. стр. 177. — Извештај Надзорног Одбора, о извршеном прегледу друштвене благајне за рачунску 19111912 год, стр. 185. — Одредба профила за отицање воде испод мостова и пропуста (наставак). од Ј. стр. 185. — Друштво инжињера и архитекта у краљевини Д алмацији. стр, 188. — Читаоцима Српског Текничког Листа

стр. 188. — Вести. стр. 188.

ћародноенономсн Н социјални циљеви новијих уредаба О грађевинама И становима,

ПРЕДАВАЊЕ Инж. П. СЕЊАНОВИЋА. Спљет.

.

Већ стари је век законима одређивао важније грађевинске установе. И у Бабилону и у Атени налазимо писане и зидане трагове тому.

За стари је Рим, особито на темељу истраживања проф. Ланциани-а установљено, да су постојали посебни прописи који су одређивали висину кућа, и одредбе да се спречи опасност од пожара. Некоји научници мисле да су прописи о висини кућа омогућавали грађење од-10—12 подова према улици, а још више према дворишту.

Знадемо осим тога, да је у староме Риму владала веома осетљива оскудица станова и да је та оскудица у политичким борбама служила као- моћно агитационо средство.

И ако нам је конвенционални класицизам преетављао Рим у сјају Форума, храмова, мраморних палата, ми знадемо данас, да је постојао и један други Рим, уз онај сјајни царски где су велике масе народа биле натрпане у кућама од 12 подова, у 3—4 м. широким улицама. Најмовне (за издавање под најам) касарне биле су већ у староме Риму једна социјална рана.

За путове знадемо, да су најшири путови за (време) цара Августа били одмерени са 6,5 м., док обични путови нису прелазили 4,0 м. ширине.

У средњем веку проширио се знатно опопсег грађевинских прописа, па у 13. веку налазимо у културним државама прописе за ширину улица, висину зграда, за дограђивање, одношаје према суседу и т. д. али су у то доба још еви ови прописи имали само приватно- правни карактер и сврху одбране града од непријатељске навале и од пожара. А и схватљиво је то у оно немирно доба, где је сваки град морао да сам себе брани. Одбрана града била је од велике важности не само за град него више пута и за целе државе. Тако је судбина бизантиског царства зависила о могућности одбране Цариграда, што се у историји потврдило небројено пута и за многе друге градове.

После тридесетогодишњег рата, када се радило о томе, да се обнове разорени градови, постали су нови опширнији грађевински пропиви, који су прописивали уређење улица, раздеобу градилишта, облике зграда и СЕТИО учене та тегет етно терене! ген

У овој периоди налазимо по нешто што би нам се на први поглед могло учинити, као да је диктовано од народно-економских 06зира. Тако нам н. пр. сасвим модерно звучи пропис издан године 1550 за град Париз, да се у предграђима не смеју градити куће више од два пода, и да се забрањују зграде са ограђеним двориштем. Сличне прописе издао је и Фридрих [. за град Берлин, али је сврха тим прописима била сасвим друга. На име, на овај начин хтело се спречити богаташима и великашима, да се населе у околини града, а у сврху, да се сав сјај и богатство