Српски технички лист

па

[|

концентрује у самој престоници, па је с то-

га, разлога било н. пр. забрањено у предграђима подизати господске раскошне капије (двери).

Као грађевинеки прописи тако је и структура градова, била у оно доба диктована, скоро искључиво обзирима обране града у ратно доба,и приватног власништва, јер је свак могао градити у нутри како је год хтео, а тако исто и према спољашности у колико није долазио у сукуб са својим суседом.

„ #

Те: су прилике трајале, док је сваки власник градио сам за себе своју кућу, евој Стан..

У другој половини прошлога ХЛХ века почели су се услед нових културних и економеких прилика, и тиме изазваних промена у људском друштву, нагло развијати градови, настала је она сеоба. са села у град која ни дан данас није посустала. Један научник придаје ову сеобу народних сила—т. ј. крви народне, према центрима културе—т.ј. према народној глави, е појавом у људском организму, кад у часу узрујења навре крв у главу. | У тим абнормалним узрујаним приликама настала је, у градовима где се изненада: нагомилала велика насељеност, недостатак мера, које би ограничавале самовољу појединаца, злоупотребу на штету колективности. Похлепа за лаким добитком, шпекулативна недушевност и техничко незнање довело је до жалосних појава у подизању градова, кућа и станова. Природна је е тога последица, да су закони, који ву на основи таквих искуства настали, настојали да доскоче у првом реду правнинама и недостатцима, који су се до тада запазили, с тога ти први грађевински правилници од шесетих година и кашње садржавају прописе, који се односе на сигурност и солидност рада, на техничко 'извођење, и на некоје мере против опасности од пожара.

Ти ву грађевински правилници већином једнострани, шаблонски без тачног познавања и потребних обзира на месне прилике, без индивидуализовања, без локалних карактеристика, обичаја и традиција а поглаВито бев народно економских циљева.

__ Сви се ови грађевински правилници 06зиру само на велике најмовне (за давање под кирију — закуп) зграде, које су се у то доба,

скоро искључиво за шпекулативне сврхе гра- |

диле те одређују једнаке услове грађења за велике, важније и опасне зграде, за макар 20 станова, као што и за најмање зграде, без икакве разлике, па макар и за оне, где је само један стан. На тај је начин и ако нехотице отежано је грађење мањих кућа и изазвано грађење већих, у којима су се концетрисале велике масе људи, на штету њиховог здравља и удобности.

Саобраћајни и хигијенски захтеви добили су у овим првим грађевинским правилницима само толико уважења, да се без икаквог одступања захтевало свуд и на свим странама, једнако широки и управни путови, захтев који је, како је касније искуство доказало донео доста штете а мале користи.

На овим принципима и на заштити приватно правних интереса, базира и далматински грађевински привилник узакоњен 15. фебр. 1886. год., који је и данас у снази за Спљет, Задар, Дубровник, исто као и за Лећевицу, Буковицу, Неретву, не правећи готово знатне разлике између сјајне градске палате и сеоске колибе у неретванској мочвавари или загорској каменој пустоши.

По прописима оваких грађевинских правилника, постали су у средњој Европи неукусни градови, досадне улице, нездрави станови у којима људи један другог и један поврх другога у 4—6 подова збивени станују.

:

Сваки се труди да своје земљиште искористи до крајњих граница, које му допушта грађевински правилник, да искористи максималне и минималне мере а посљедица је тога, да су све куће једнако високе (максимум висине) једнако одмакнуте, (минимум удаљености) једнаке висине подова, постаје свуда досадна једноличност, која убија сваку слику и лепоту, макар да поједине зграде и јесу лепе.

Тако и наш грађевински правилник 0могућава сабијање и гомилање куће у најлепшим и најотворенијим пределима. Доста је поменути нове куће по Марјану, Грипаму, Бачвицама, где се и у нашим тчначе примитивним приликама дошло до невероватног искоришћавања Простора, јер се на уским маленим градилиштима у тесним улицама граде куће на 3—4 пода. Омогућио је тај правилник по граду у тесним улицама од једва 2 мета ширине, висине кућа до 16. м.

Посљедице овакових грађевинских при лика равличне су и то: шпекулација појединаца на штету колективности, касарна за становање са нездравим, маленим и скупим