Српски технички лист

— 179 —

становима, отежавање грађење мањих е материјалне, моралне и социјалне стране повољних кућа са 2—8 стана,вештачко поскупљивање земљишта и станова, и одузимање светлости, зрака и здравља становништву) Дошли смо дакле до уверења, да данашњи грађевински правилници не могу чинити никакав повољан утицај на економске прилике грађана и на односе влавништви, већ на против омогућавају и на. овоме пољу дељење људскога друштва на оне који експлоатишу и на експлоатисане.

(Последње заседање тршћанског сабора било је— као што ће Вам, господо, бити познато — затворено, ради једне речи, која је пала у жестини борбе баш приликом расправе о промени грађевипског правилника. На адресу власника земљишта и кућа пао је епитет ,,зисКћот!“, који драстично али сугестивно управо показује, до каквих су прилика довели данашњи грађевински правил-

НИЦИ.) %

Модерна наука. са својим критичким духом бавила се овим великим социјалним и економским проблемом, па је дошла до резултата, да се згодним грађевинским уредбама у првом реду прописима и регулационим плановима (грађевинским основама) може уредити начин грађења и одмерити, дотично ограничити искоришћавање земљишта како у вертикалном тако и хоризонталном смислу.

Здрави народно економски принципи захтевају „да кад се у једноме месту, не заслугом појединаца, већ заслугом колектићв-

ности побољшају привредне прилике, да и

користи од тих побољшања Припадну %жолективности, која има сву заслугу а не појединица који те повољне прилике искоришћавају само зато, да, се без своје заслуге, обогате на рачун других чланова људске заједнице. Ето на Тај су начин народно економски задаци им циљеви постали саставним делом модерних грађевинских уредаба.

Социјални и економеки појави најновијег доба довели су грађевинске прописе у близак однос са економским животом, а модерна наука истражује њихов међусобни однос, те да постепено пронађе мере, начине и начела на којима морају почивати нови грађевински прописи, па да њихов народно економски и социјални утицај буде темељан, успешан и трајан.

На основи реченог долазимо дакле До следећег увиђања.

Досадањи етари грађевинск И правилни ци захтевали су сигурно грађење, нови џо: ред тога морају омогућити добно %: здраг во становање.

Како су досадањи правилници били сдмо срество грађевинског управљања, „тако нови правилници морају постати једно моћно и јако срезтво за унапређења општег благоста» ња, и ако ву досадањи правилници омогућавали да се човек у своме стану осећа вигурнил, то морају нови правилници омогућити да човек у своме етану буде не вамо вигуран, већ тако исто и здрав и задовољан. Довадањи грађевински правилници који су већим делом још у крепости (снази), тражили ву солидност и сигурност против пожара, занемарујући већим делом хигијену а сасвим соци ја: не захтеве. |

3! «

П. ан)

Прелазећи на приказивање срества и начина, како грађевински прописи да задовоље тај свој нови задатак, морам прво претпоставити „да је тек у последњим деценијама, услед стицања људских маса у веће градове, у којима се данас концентрује сав душевни културни и економеки живот народа, вредност земљишта добила, је одлучну —пресудну важносту подизању и уређењу градо= ва и станова. Стога, питање утицаја, што га, друштвени организам (државе и општине) могу и морају чинити на одређивање т.регулисање цена земљилшта преставља данае главни проблем, око кога је наука у лоследње доба. усредоточила своја истраживања.

Административне мере, којима ве може јаше на развитак земљишних цена, то булу првоме (реду грађевински правилтили и регу. анти планови. Које је.од тих двају срестава важније, о томе постоје разна, мишљења између научника и администратора, што најбоље доказује да су оба ова, у почетку џисто техничка срества, од једнаке и ведике економске важности, па се морају си но допуњавати.

Овим ових срестава, од велике је важно ети у изнесеном погледу, систематска и. јака, земљишна политика ч порези на неискоришћена земљишта и повећању вредности, на што ћу се касније посебно осврнути. |,

в Зи ј

Док је сваки градио кућу за своју властиту потребу, прилике ву се нормално развијале, јер није. било узрока присизању (ва-