Српски технички лист

—- 180 —

клињању) и било је довољно поштовати пра-

во суседово“ али чим је грађење и давање ку- |

ћа, под најам постало приносан посао настала, је и похлепа за што интензивни јегискорилићавање земљишта и зрака, грађење жућа у колико не служи искључиво властитој умотреби, постало је чисто тичекулативно предузеће. Али и код шпекулације морамо да разликујемо потребну од погубне (штетне) шпекулације ценећи их једино према њиховим економским посљедицама.

Када се, као што се често догађа, поди- |

жу куће и станови, да се исте као трговачки предмет ставе на тржиште, онда тај рад морамо сматрати као потребну економску

операцију, која производи и унапређује вла- |

стите продукте, без чега се не може замислити данашњи економски живот. Ових допуштених и потребних трговачких шпекулација код нас је мало или ни мало, напротив у последње доба избија све јаче друга врста пшекулације, која рачуна са повећањем вредности, која, се труди да дође у посед (добија у својину) економских вредности у облику земљишта, градилишта и кућа, било грађењем било аквизицијом само зато, да се, без икаква труда, обогате повећањем цена земљишта или станова.

У овој врсти шпекулације, а не у фактичкој потреби и месним приликама, налазимо главни узрок болесном појаву, по коме су и за земљишта и на крајњој периферији града, и код нас у Спљету, већ сада вештаччки подигнуте цене.

Ако ћемо да тражимо начине, како да

се ограничи нездрава шпекулација, морамо | бити на чисто са посљедицама до којих је |

она довела и да те посљедице спремни дочекамо. Утицај, (који (треба да (учине грађевински прописи и регуладиони планови, састоји се у томе, да они створе услове пџраведној вредности градилишта, са одредбама, које појединим крајевима града одређују њихову посебну сврху, којој одговара посебна врста, кућа, положај, ширина и извођење путова. У већим градовима треба да је одређен крај за саобраћајне-прометне и трговачке сврхе и крај са претежним карактером за станове, а и у нашим, обично чеднијим приликама, мора. свакако бити одређен онај обично унутарњи крај, где се ради прилика приватне својине,ради традиције и постојећих потреба, мора допустити интензивно искоришћавање земљишта, зидање кућа у затвореном систе-

му грађења, са малим процентом слободног простора за улице и слободне просторе, за тим спољни крај, за који се мора ограничити искоришћавање градилишта и зрака, са полуотвореним начином грађења са ширим путовима, са више зрака, светлости и здравља и на послетку на крајњој периферији отворени њли слободни начит грађења са, великим процентом елободнога простора, са. вртовима, слободним неограђеним просторијама на. отвореном зраку у слободној природи. Кад грађевинским прописима овако буду ударене границе, онда ће свако земљиште имати ону вредност, која му одговара. према могућности да се искористи и према користима, што их пружа. ж

Пошто периферија града даје главни контингентан за, нова градилишта, то су цене земљишта, на периферији меродавне за одређивање земљишних цена у опште и за становне и економске прилике колективности у месту, стога грађевински прописи морају све оно избегавати "што би могло на којигод начип вештачки подићи цену земљишта на периферији, тим пре, што на тим земљиштима, на којима нити је ишта грађено, нити имају какве особите вредности заслугом власника, не може бити говора о евентуалном вештачком уништавању или смањивања постојећих

| вредности и права.

Грађевински прописи морају дакле да ограниче хоризонтално просторно и вертикално искоришћавање градилишта ван града и на периферији— крајевима града.

У овоме је најважнији задатак модерних грађевинских прописа, да тиме онемогуће нарочито ван града—а у самоме граду преко мере—безобзирно нагомиљавање подова-спратова. Куће на много подова-епратова и са много станова, јесу појаве диктоване једино интересима. шпекулације, која носи убитачне посљедице у економском, социјалном, хигијенском и моралном погледу.

Да је само и једино шпекулација довела до овога стања, имамо у Стивету“] један специ-, јални локални доказ.

У последње доба граде се код нас куће, велике и мале касарне за становање, људи без икаквог свога капитала, дижу у зајам не један део, већ готово целу грађевинску главницу, јер се по стеченом искуству поуздано надају, да је та врета шпекулације тако приносна, да ће им се исплатити не само интерес на позајмљени капитал, него, да ће и поред евих ових трошкова одржавања, пореза, оси-