Српски технички лист

— 181 —

гурања, амортизације и т. д. још моћи и они сами мукте у кући становати.

да шпекуланта до душе веома примамљива перспектива, али у народно- економском погледу ово су веома нездраве прилике.

При томе се и код нас поновила појава, већ и у другим местима константована, да је ова шпекулација покварила старе традиције и обичаје код земљорадничког сталежа, око града.

Цене, које су се без икакве заслуге власника повећале, направиле ву од чедног земљорадника, преко ноћи, пожудног шпекуланта, који лил чезне за великим најмовним добитком, или држи и неће да прода земљиште очекујући већи добитак, а он то може тим лакше „јер му тај капитал не лежи као другоме шпекуланту мртав, већ за време чекања прибира, са земљишта жетвени принос.

Други општи доказ пружа нам околност што се и у другим местима и код нас, не само у граду, где ву скупља градилишта, него баш ван на периферији, где су по својој природи земљишта јефтина, граде високе куће, које покривају сав расположени простор а дижу се 4— 5 подова у висину. Невероватно је, али ви такове куће уске а високе, у којима се у џет етажа станује, видите већ и на Марјану, на местима где је до скоро била гола и јефтина ледина-утрина, а тражена је ових дана дозвола и за један такав спљетски „МојКепкгафег“ или „Оганасјејо““) са пет подова на манушу, на крајњој ивици данашњег грађевинског рејона, где су наоколо у ђубриштима и у тесним пролазима збивене једна уз другу постојеће више или мање зграде. Ово су и одвећ одвратне појаве, јер док се, да би се омогућио рентабилитет, такове високе куће морају градити у центрумима великих градова, који се налазе у бујном развоју, и где се сваки квадратни метар градилишта мора златом посути““) то је не само неумесно, него је за колективност и веома шкодљиво изводити овакве безобзирне узурпације на штету суседа и целога града у нашим маленим приликама.

И овај је поступак и сувише штетан у народно-економском погледу, јер на овај начин и вредност оних голих ледина на Марјану и оних простих винограда на Бачвицама, расте барем размерно са бројем Подова, ко-

жу „Облакодер“

#ж) У Фридриковој улици у Берлину кошта то до 5000

круна, али се и становништво Берлина од год 1871—1906 повећало за 1214000 становника, дакле у 34 год. 1460|0,

ји се могу на дотичном земљишту дизати, јер је сасвим природно, да ће једно вемљиште ако се на њему сме саградити пет подова у висини, бити много скупље, него ако је грађевинским прописима висина куће у томе крају ограничена на највише два пода.

Али скупоћа не довршује са овим „већ долазимо до још горега. Ако је допуштено градити 4 — оподова онда. ће земљиште бити скупо, али онај, који је купио једно скупо градилиште он ће поскупити најмове. Скупа земљишта изазивају дакле скупе станарине, а скупе станарине изазивају даље, још скупља земљишта.

Кад власници земљишта знају да станови избацују много, онда ће и они тражити још више за своја земљишта, па тако и власник земљишта и власник куће стискају један за другим овај вијак, испод кога се налази станар, који сад једном сад другоме треба да плаћа данак.

А у ову другу незавидну категорију, станара, спада бар 99 од сто обичних грађана. Али'ово (вештачко подизање цена земљиштима на периферији има и други утицај. Природна је на име ствар, да у средишту гра-

| да морају земљишта и станови бити скупљи

него на периферији. Ако дакле, услед допуштеног грађења високих кућа на периферији цене тим земљиштима порасту, то ће аутоматски порасти и цене градилиштима, ку-

ћама и становима у граду, а ово ће повише-

ње опет са своје стране изазвати ошште повећање цена, дакле и оних на периферији. Пусти ли се дакле да потрају ове прилике, то не (налазимо никада излаза из ове узајамне повишице а то води до поремећаја свих здравих привредних услова а када се околности заоштре, до економске кризе.

Овакове, вештачки подигнуте цене, условљавају један стални тип зградана име збивених зграда са мноштвом задушених станова, са свима рђавим посљедицама у станбеном, грађевинском и здранственом погледу, а уз то са скупим најмовима.

Овај систем, крајњег исправљања градилишта, има за посљедицу ону шпекулацију са вредношћу, о којој сам раније говорио, та се шпекулација тера професионално као једна индустрија, којој је једини циљ, да тера у висину цене земљишта и кућа.

Сасвим је природно, да у таквим приликама, на таком скупом земљишту, не може нико да гради мање а по готову никако породичне куће. Сваки, који хоће да гради