Српски технички лист

— 182 —

мора усљед силе прилика да постане штењулант. = Ако ми је, како бих желео, успело, да Вам, господо, прикажем погубни-штетни економски и социјални утицај, овакога система. и код нас проузроковао екстремну оскудицу и скупоћу станова. и према коме може свако и код нас у којем год крају, да сазида збивене и високе куће, онда ће те и сами увидети, како је нужно, како је крајња потреба, да се овоме нездравом систему стане на пут свуда па и код нас, где недостају ж преттодни услови за такав начин грађења на, име пренасељеност и велика индустрија. Данашњим се грађевинским правилницима, то не може, с тога су у ново доба и у нашој држави у свима напредним градовима као Бечу, Трсту, Лавову, Брну, Инебруку, Линцу, Грацу, засновани нови грађевински правилници на напред истакнутим здравим економеким начелима. ж Разнолични су начини, како да се путем реформираних правилника проведе тај утицај. Модерна наука, до сада, даје нам ове резултате: грађевински правилник мора законом осигурати утицај на густоћу грађења, да буде састављен с обзиром на велике најмовне куће, чијом су се конструкцијом и де-

лимице хигијеном доселе готово искључиво

бавили" грађевински правилници, него и са обвиром на мање породичне кућеса мање станова. Будући правилници и регулациони планови, морају узети у обзир будући рационални развој града, олакшавајући подизање мањиг зграда те да утицајем на појевтињавање градилишта, омогуће јевтиније и здравије становање а тиме поспеше благостање грађанства.

Зничило би јив једне крајности у другу, када би се хтело сасвим избацити најмовну кућу, то не мислим.

И најмовна кућа у даним приликама има, своје оправдање, али се не сме тај тип направити узором ни идеалом, већ га ограничити на оне крајеве и прилике, у којима је потребан и оправдан а то су средишта, и старији крајеви града, а'епречити да се одатле рашири и продре на периферију, већ настати, да се одатле из средишта према периферији искоришћавање (простора, све више огра-

ничи, дакле висина зграда све више и више постепено спушта, а да се слободни простор према' периферији све више повећава

„ Јајззег Таг “ у грађењу који је и!

да се дакле збивено грађење из средине пре ма крајевима све више разређује. Морамо дакле настати, да из вертикалног развоја досадашњих градова пређемо постепено у хоризонтални развој будућих градова.

Пошто затворени начин грађења са високим кућама захтева и друкче путове и улице, но што се захтева у крајевима, где су

куће изоловане, то нам је јасно да разни на-

чини грађења кућа условљавају и разну структуру града, према томе долазимо и до логичног закључка, да следећи овим принципима морамо доћи до деобе градова у разне појасе т. зв. грађевинске зоне.

А то и јесте систем, који је примљен у свима модерним грађевинским правилницицима и регулационим плановима, у којима се дан данас разликују у главном зоне са затвореним, полуотвореним и отвореним начином грађења. Разлика грађевинских зона, постоји дакле у разној густоћи грађења у разном броју подова т. ј. разној висини кућа, у изграђеној површини градилишта и у разној врсти путова.

Потање ћу се морати о овоме други пут бавити, овде ћу само споменути, да ове зоне нису оштро демаркиране концентричним или радијалним границама, већ услед особитог сасвим логичног принципа продирања, једна зона. залази у другу, у колико то особене прометне прилике условљавају. Ово наизменично продирање. разних зона доводи до разноликости која полепшава, оживљује градску слику а избегава шаблону.

Да се барем делимице надокнади ограничени рентабилитет нижих и размакнутих кућа према периферији, допуштају нови грађевински прописи овим кућама олакшице у грађевинском погледу, услед чега се смањују трошкови за: грађење. А та олакшања оправдана су и по природи ових кућа. Јер кад је кућа сама и на отвореном зраку, може се слободно допустити да висине подова буду ниже него у ограђеним кућама. Кад у кући станују само две или три породице, могу се слободно допустити да висине подова буду го у оним кућама где је дванајест и више станова, а и с погледом на сигурност против пожара могу се допустити олакшице, тако н. пр. не тражећи да стубе буду од камена и да буду ограђене зидом сигурним против' ватре, јер је из ових кућа на један под, где станују само две или три породице лако у случају пожара брзо спасти се. Осим тога могу се допустити олакшице у дебљини