Српски технички лист

— 186 —

Према терену нађено је да одговара за главно корито брзина од 2,00 т. а услед тога своди се количина воде на 85 тз. Ова је количина добивена с претпоставком да је просечна брзина у целом профилу 2,00 т. да би рачун бно сигурнији, али је идеалан профил реконструисан тако, да је просечна брзина од 2 местра само у главном кориту а у инидационом подубљеним кориту мања: срачуната по размери коју даје базенова формула

Размера брзина је:

16 1

Пи Уба Ур 158 ој Бана

9.93 25,1 МИ = 98,81 . 195

0,936

= 1,106 : 0,915

по старом профилу.

Нов профил одређен је овако: Брзина у главном кориту стоји према брзини у инундационом кориту као обрнуто корисни из дубина.

Дакле је:

Вбтв = 17,1 . 2,00 + х . 175 | 2 9:93

Отуда 50,8 = х . 1,75 . 0,775 2,00 = 50,8 = 2,7195 х

и" х = 15,72

Мост је тако и извршен. (В, сл. 18и 18а)

Ван моста извршен је први профил па је на 150 т. испред и иза моста учињен поступан прелаз по дубини и по ширини.

Но као што ћемо доцније видети линија растења воде на нагнутој равни, кад пада киша, није права као што се овде претпоставља већ парабола и зато нису такви резултати који су добивени овим обрасцима.

Метода рачунања по редукованом сливу.

Кад киша почне падати, прво ће отицати вода са околине тачке В: (в. сл. 19) и то, под претпоставком да су просечне брзине по дужини жљеба долине и по падинама једнаке, отицање ће бити са површине, чији је облик правоугли троугао шрафиран у слици. Тај троугао поступно расте са трајањем кише; површина с које се вода слива у жљеб долине повећава се све до максимума у сл. 23 где је претпоставка, да је киша престала таман онда, кад је тачка М доснела на ђ/.

Већазколичина воде неће моћи притицати но Колико падне на површину шрафирану у сл. 23 Сл. 21 представља претпоставку да је киша престала падати у тренутку кад ка В дотиче вода с површине Р. 8. р. С. У сл. 22 показан је тренутак кад је по

престанку кише из непосредне околине тачке В већ отекла и више не притиче вода, али зато доспевају капи с веће даљине, тачка с измакла се дакле даље, — најзад у слици 23 престављено је стационарно стање, тачка с измиче се на више у истој мери у којој тачка М и количина отицања једрака је количини што на тај слив пада. Најзад кад тачка с пређе пододелницу А, отицање почне опадати, јер се вода слива све са мање и мање површине. У слици Е престављен је крај поплаве, тренутак кад и последње капи пале кише отичу.

Ако са Ћ означимо максималну величину површине са које једновремено доспева вода ка мосту а са Е површину целог слива реке до моста, онда

је размера отицања ф%/ = 5 = - где а значи висину кише што је пала.

Праву количину воде, која са слива Е може доспети и проћи кроз мост, добићемо када. попомножимо са Ф.

Овај коефицијенат има стварну врецност кад је 14 12. или | тах < Е.

Коефицијенат ф сличног је порекла и има сличан значај с коефицијентом задоцњења који игра улогу при рачунању каналских профила.

Између времена трајања кише, висине годишњег талога Н и количине 42 литара на секунду по хектару постоји се овај приближни однос:

8000 . Н ОН Ри МИ ВЕНЕ ТЕ У аг где је 1; трајање кише; Н је у пт; а; == лит. у сек, по хектару.

Према изложеним шемама бујања и отицања поплава можемо по РтћИпе-у срачунати максималну количину воде са слива реке на овај начин:

1) Случај. Киша траје дуго, пределска је, те

. 1 : се простире на цео слив А. Тада је + 2 = где је

[. дужина речног корита, Највећа количина воде до моста В износи тадао --"-“Ш. а. Е: Рачунајући од времена кад почне киша падати, највећа попла-

БУ- _прев . ва 6) наступа послевремена :г, = ~ | и траје до

времена #= +, Замислишематички правоугалан слив. Ту је !тах

==ђ, уј: Е ==6. [и

Нека је:

1 = 3600 па; У = 0,7; #2 = 1200««к