Српски технички лист

— 187 —

па је ф, = на = (0288 За +, = 11, час = 5400; ф, — те в= 1,06

тујеу . ; :> 1 5400.0,7 = 3780 а то је веће но 3600 дакле нема задоцњења; па кад још према обрасцу за трајање кише одредимо 4, добићемо:

за Н = 600 пп. |, = 20— а, = 90 л. . т= 90— а, = 40 л. Пошто је фд=>.2. ч, то имамо Е 0,7 . 1200 За сл. 22 —- обор _ > 05 9:9=7565.9%.% 0,73600 -" За сл. 20) 10000 · 059 % = 10,08. 7 %

Са истог слива дакле различне количине воде: и то већу воду кад пада дуготрајна киша но кад пада кратак пљусак (наравно сем случаја да наступи провала облака).

2. Случај. Киша не траје дуго, али је бурна,

пљусак. Тада је + > Е Овај случај нарочито ме

родаван код малих и осредњих сливова. Поплава у овом случају не долази са целог слива већ са шрафираног дела, који ћемо ! овако одредити. Срачунајмо дужину |. у. па је дуж реке шестаром одмеримо на оном месту где је слив најшири. Из крајњих тачака М и С повуцимо граничне праве тако, да са границе п'п' тп досџевају капиу М за исто време за које из Су М. Тада је количина воде д=>.4.1.6.У. С обзиром на слику дба у овом је случају

8 случај. Замислимо да има каква нарочита споредна долина са чијег је утока М, до М дужина Е. За ову споредну долину, као и за све остале ако их буде било, конструјисаћемо по једну засебну слику облика сл. 255 Све ове слике поставимо тако једну испод друге, да сваки почетак М! и одговарајуће ЕЈУ лежи десно од М, па ће нам збир ордината на истој вертикали престављати криву отицања. Поплаве у правом смислу настају обично кад је земљиште услед претходних киша већ натопљено, те пљусак после оваквих киша учини да кифицијенат отицања у нарасте до 0,8.

68. х

у12000

х је рац узети 7/,1,а1 == 3000 т. тад је ф = 1 — 0,005 уг “ за обичне црилике не треба узети уобзир

Метода Ог. Мајдетпак Негр5ј-а

У свом делу: Еттејилр ећег Ведећипе 2зсћеп дег Медегасћао втепре !п етет Киз5ређје! ипа дег ртбазјетбрИсћеп АБНиззтепре !п Чепзеђеп; Мапсћеп 1905 г. От. Нетз! чини ове претпоставке за теоријско изналажење закона о отицању воде са слива:

1). Замишља да је идеалан слив један раван правоугаоник нагнут према хоризонталници под углом ф као и дати слив реке.

2). Просечна висина ове замишљене равни којом је замењен слив реке износи ћ а највећа висина 2ћ али тако, да је ћ у исти мах и просечна висина датог слива реке.

3). Површина хоризонталне пројекције замишљеног равног слива једнака је површини пројекције датог слива.

Да би добио величину нагиба идеалног слива, дакле угао ф, служи се аутор методом професора Ептзјег ма ег-а изложеном у делу: џђег деп пи етеп Возсћипезмипке! ипа даз уаћге Агеа! егпег (ороотартзсћеп Ејасће; Мипсћеп 1890 год.

Дати слив разделимо хоризонталним равнима на слојеве да добијемо хипсометрички план слива, Дуж реке ћемо помножити сваки вертикални размак изохипса с дотичним хоризонталним размаком. Тако ћемо добити вертикалне површине појединих ступњева реченог уздужног профила. Кад овај збир

површина поделимо с хоризонталном пројекцијом земљишта добићемо просечни нагиб слива и зами-

шљене равни која замењује слив. Дакле:

(2 ф == сума производа висинских разлика и зохипса и њихових просечних дужина изохипса подељена са површином хоризонталне пројекци је слива.