Српски технички лист

— 184 —

је и онако већ. до ноката догорело, неће-ее ти=

ме ништа помоћи.

Најбољи нам је доказ искуство које смо добили у Аустрији ослобођавањем пореза, на, нове зграде, а на основи закона од 25.-1Ш1880.. Сва, је та благодат ишла и иде само у корист власника, а ништа у корист станара.

Да су г. г. заступници (посланици) миселили на ово искуство не би по евојој савести гласали«за такав закон, не би ве и за мокрајину поновила, ова иста, са социјалног гледишта, неусцела мера.

Ова би олакшица, код нас у Спљету, мо- |

гла имати само једну индиректну корист за уређење града, а то је, да падне вредност старих зграда према новима, па би се више старих кућа порушило да се саграде нове, и ако је и то вумњиво с обзиром на данашње скупе најмове и наш консерватизам.

С друге стране, баш је за Спљет опасно оваким олакшицама изазвати грађење нових кућа и предела сада! док још немамо добар грађевински _ правилник и регулациони план.

(Са данашњим недовољним грађевинским прописима могло би то значити онемогућење сваке боље. грађевинске будућности нашег града.

Ослобођење од пореза добро је, али не за све куће без разлике и кад се хтело помомоћи грађанству а не сопственицима кућа, требало је дати ослобођење само за мање властите куће или за куће са два највише три стана, у највише два пода и то у првом реду за сиромашне слојеве грађанства, јер ове куће дају мањи и несигурнији рентабилитет. Тако је недавно у талијанском сабору усвојено ослобођење од пореза за 10 година за куће, које немају више од четири простора. Могао се поставити услов, да куће, које уживају ту олакшицу, морају одговарати и сталним хигијенским захтевима. Истим законом могао би бити ограничен најам у сталним границама, тако да би станари а не вла· сници имали користи од ослобођења од порезе. Оваква олакшица могла би се увести и за добротворне задруге и институције, које би се бавиле грађењем добрих и јефтиних станова. Тада би закон о ослобођењу од пореза, био једна спасоносна социјална мера, а не једно ново срество за богаћење власника кућа.

Ово је један случај а није једини, много је питања у којима би сабор и општине могле, с обзиром на наше прилике, узе-

ти иницијативу, јер влада (не (може (предлага- | ти до само оне мере које се могу применити ,

за све покрајине и које су у интересу целе државе.

# ;

На дан 17. априла 1909. године набројала је једна службена статистика у Аустрији преко 16300 кућа саграђених од општина, власти, приватних добротворних у-

"дружења, а од!тога' размерно великог броја,

овим пар зграда што их је железничка управа саградила за своје службенике, незнам имали их и десетак у целој Далмацији.

854 општине у Аустрији саградиле су до тога дана 917 зграда за становање у еврхе опште користи, а колико ми је познато, међу те 84 општине није било ни једне далматинске међу оно 917 кућа ниједно. далматинске куће. ; ј ;

Али јасаму жељи да вам прикажем наше изузетно стање, коме-смо само ми криви, застранио изван предмета. Овим се важним питањима станова имам да позабавим у засебном предавању, па се овде морам заустаВИТИ. Из евега овога. до сада казаног долазимо до закључка:

Грађевински прописи : регулациони планови нормирају будућу раздеобу града, размештај појединих грађевинских зона, врсту кућа какве се смеју у једном извесном крају градити, ширину путова и т. д. Ово су све фактори од којих зависи реална вредност, цена земљишта и градилишта. Пошто су дакле и грађевински “правилници и

регулациони планови основе за одређивање

праве а не шпекулативне вредности земљи-.. шта, то ове мере преетављају не само у грађевинском него и у народно економском погледу ирву и највећу потребу града.

Ове потребе'Спљета, поново је наша јавност изнела, а у јулу ове године тршћански „РАассоћо“ бавећи се истим питањем ставља, готово исти наслов а» РтођТет стафт ф сарнаје птропапга.“ = 44

Опште је уверење, које се очитује у свим конгресима, и делима, да ву ово главне и најпрешније потребе сваког напредног града.

(продужиће се)

Ре зиу ЊУ о . т =% о % “ 73 9) = Р % = 27 3 | "У

# = 1: 5 % %