Српски технички лист

— 212 —

утралан, дејствовао је на креч бетона тако, да се стварао хлоркалцијум и магнезија. У цеђи је било и мало магнезијум сулфата. Лако растворни хлорни креч (хлоркалциум) испирала је вода и од-

носила а не застворна магнезија заостала је делимице у порама бетона.

Приложене слике ]1 и 2 показују разорно дејство бетона за време од 10 година. Пукотине у гор-

424 ва 2 7 2 та У МА 5 ЗАМЕНЕ •

њим деловима попречних профила вероватно су на: ступиле услед тога, што је нестало подножног свода. Цеви су пре полагања доста дуго лежале на ваз духу и отврднуле. Ово, као и врло јака мешавина објашњавају зашто је разоравање сразмерно споро

напредовало. У другим варошима тај је процес распадања ишао много брже. У чланку се наводи 20

примера. Узрок је што су каналске цеви махом грађене од мешавине 1:4:6. Наместо бетонских канала употребили су сад у 5сћбпеђеск—у керамичке канале. 750 метара новог канала коштало је 30.000. марака. Зато писац чланка препоручује, да се не употребљују бетонске цеви за канале кад је вероватно да ће у канал доспети вода у којој има киселина.

(О овоме да наведемо још неколико саопштоња. У листу Тошпдиз техенипо 1912 бр. 26 саопш-

тава Рпр!. Јпг Е. Зећск извод из предавања професора КТапа на бечкој пелитехници: о разоравању бетонских грађевина услед хемијског дејства земљиштва. У том предавању се обшњавају хемиске ре. акције на саставне делове цемента/и означавају као најопасније материје: суфлатн нарочито гипс, глауберова со и амонсулфат, које као да много неповољније дејствују но и саме слободне киселине, као

што су хумусна киселина, па и сама слободна сумпорна киселина.

Набраја се читав низ штета које су се последњих година десиле у Аустрији и као предохрана препоручује се јака смеса бетона, облога премаз тером и асфалтом, а нарочито облога керамиком.

„О дејству киселина на бетон“ пише Верлеипезбаштејег Е Мештапп у листу. Топтдиз техенипо 1912 бр.24. Описује како је један канал у Ос-

набрику разорен услед тога, што је положен у тресет, у коме је било Силицијум улфата; Шарлотенбуршки канали оштећени су услед сумпорводоника и сумпорне киселине која се из њега развила. Затим огисује како су оштећени басени зл филтровање воде у Нинеатон (Енглеска) као и привремени испуст у [08 Апсејов у Калифорнији; описује какве су предохране чињене на подземној железници у Зећбпеђеск-у противу тресетног земљишта и стручно мишљење геолошког завода, где се нарочито истиче штетно дејство подземне воде која набуја час овамо час онамо. У истом акту геолози наводе да у земљишту испод новог музеја у Берлину има тиње постале од трулежи у домашају плиме подземне воде, која трулење подпомаже. Даље се у предавању третира и дејство хлороводоничне киселине и угљене киселине на цемент-бетон. Описује се случај са резервоаром за воду у Франкфурту на Мајни. Најзад се наводи да је против свих тих разорних агенса најрационалнија заштита: облагање непробојном терисаном артијом.

Штетан уплив киселина двојако се испољава: У првом реду сеиз креча и алуминијума цементовог јављају једињења која разоравају бетон повећавањем запремине-надимањем; а друге киселине с кречом стварају растворне соли које вода испираи тако бетон још већма разори,

У листу Епрпееппетекога 2. ХИ. 1911 Е.Таррап Таппан третира о опасном дејству алкалија на бетонске насипе и у сликама износи разорно дејство на зидовима од пешчара, цемента и бетона.

Саопштио Ј.