Српски технички лист

А"

=

Го

БРОЈ 30

У Београду Недеља 29 Јула 1912. год.

ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ТЕХНИЧА

ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ: Општинско газцовање и зајам од 60 милиона од Д. Т. Л, стр. 273.—

Из науке о грађи — дејство температуре

на зидове — превод од Ј. Стефановића стр. 289. Предлог закона о водама — свршетак стр 241.

Општинеко газдовање и зајам од 60 милиона

На састанку од 11. маја 1902. год Удружење Српских Инжињера и Архитекта, донело је резолуцију, којом се Белграђанима предлаже да гласају против предложеног, од управе општинске, зајма од цигло два милиона динара ради регулације Београда. Ту своју ре золуцију Удружење завршује овим речима:

„Удружење Српских Инжињера и Архитекта сматра за своју дужност, да овом резо луцијом скрене пажњу Београђана на то, да ће у интересу: правилног решења питања о регулацији Београда и у интересу општинских финансија бити, ако се тражено задужење не одобри, докле год се законодавним путем не утврди ред рада на томе послу, докле се не утврди сума коштања и докле се не обезбеди да ће се захтевани зајам употребити правилно само на оно ради чега се и тражи.“

Тако се збило пре 10 година, а данас, — данас они исти људи, који тада изазваше ту оправдану резолуцију, угрожавају далеко горе општинске интересе, а Удружење се не налази побуђено да их штити.

Рад општински на дохват, без планова, па чак и без основног разумевања, какав је био пре десет година, остао је и данас непромењен. Разлика је само у томе, што се данас такав рад врши са много већом безобзирношћу но пре десет година, пошто су распикући поверени милиони.

Од експозеа председника општине из 1909. год. којим је од Београђана добивен

зајам од 60 милиона дин. па до данас ми немамо другог програма нити плана, на којима би могли оснивати ова наша посматрања. Баштенско играње по скверовима београдским, чупање и пре ештање сиротих липа Милошеве ул. скупо и безаконо патосање Македопске улице, куповина камених мајдана итд. достојно следсгвеча је предигра председниковом екслозеу из 1909. год. и са тим подацима: са носмишљеним редом рада из експозеа и вашарским полетком извршивања тих радова, могу Београђани да су већ једном начисто, чему се могу надати.

У сљедећем позабавићемо се са редом рада, наведеним у експозеу председника општине из 1909 год.

Мема иоле остаријег београђанина, који

| не би знао од чега највише пати Београд.

Сви су у том: сложни ди је силна раштрканост београдског насеља узрок, те се не могу подмириги и најпримитивније потребе културног живота. Када је то освештана непобитна истина, зачудо је заиста што ни једна општинска управа до» сада није се према њој управљала и своје планове и програме потчинила неумигтним захтевима, који интензивно потичу из те невоље Београда.

Општинска управа, поред свог сгатистичког одсека, нема тих података, из којих би се читала ова београдска бољка, али је „Дневни Лист“ (бр. 154 до 160 из 1909 г.) пре експозеа председниковог, под „Београдска села,“ донео те сређене податке, којим је грабевински реон подеље по следећем:

1) разређено насељени појасеви од укупно 730 хект. са 18000 становника.