Српски технички лист

— 244 —

2.) Сва она, претројења, која немају с добрења власти исто онако, као и у тачки |]. овог члана.

Овако сређен материјал начелство ће у року од године дона, рачунајући од истека рока од шест месеци из претходног члана послати Министру Народне Привреде са назначењем, која су постројења требала имати одобрења од општинских судова, а која од начелства.

Члан 217.

Кад Министар Народне Привреде добије од начелства ове податке, онда ће он наг редити преглед свих постројења ради извиђаја, да ли могу опстати по овом закону.

1 Пријављена постојања. Члан 218. Ако се извиђањем на лицу места покаже

да постројене, чији је сопственик по досада“

њем закону имао одобрење, или га је он траг жио, па дотична власт није донела решење о томе, може опстати на месту, где је пи у садашњем стању, онда ће се сопетвенику дати одобрење по овом закону.

Члан 219.

Нађе ли се, да које постројење по месту може опстати, али би се морало преустроји= ти, онда је сопственик, истог дужан, да га по постављеним му условима преустроји, у одређеном му року, који не може бити дуг жи од три године.

Ако то сопственик не уради у одређеном

му року и по постављеним му условима, за“

браниће Мусе |даљи рад ју постројењу и власт ће наредити, да се о његовом трошку из5, врши преустројење, а казна ће му се изрећи по од љку 0 казнама.

Члан 220

Ако се нађе, да неко постројење вређа

приватна права ји' ако се штета не може укланити преустројењем грађевине, онда ће се поступити елично другом ставу чл. 104 овог закона, ако томе има места, иначе ће се постројење на захтев заинтересованих лица порушити без икакве накнаде.

А ако се неко постројење руши у јава ном интересу, онда ће се само сопственику. оног постројења, који је имао одобрење, дати сразмерна накнада и то: ако су порушена постројења постала за време закона о во“ дама од 1878 године накнада ће се дати вамо за грађевине, а ако су постројења по“ стала пре тога закона, онда се поред накнаде за грађевине оставља сопственику искључиво право, да на истом месту подигне: ново постојење по овом закону. Но ако оваг _кав сопственик не би подигао ново постро»

јење у року од три године, онда. се може дати рдобрење за подизање постројења и друг гоме, али у том влучају сопственик има прасе ва на накнаду за месно право по погодби или оцени вештака.

Члан 221.

Онима пак, који нису имали никаквог одобрења, нити су то тражили, даће се одобрење по овом закону, ако њихова постројења испуњавају услове овога закона, иначе ће бити порушена безикакве накнаде.

2. Непријављена постојења. Члан 222.

Ко у одређеном року (чл. 214) не ирија= ви своје постројење надлеменој власти, а пре тога је имао одобрење, или се пријавио вла сти за одобрење, па власт није донела, решење о томе, па се доцније ухвати, да ради у постројењу, забраниће му се рад све да“ тле, док постројење прописно не пријави, и наплатиће му се прописна такса, коју до дана, када је ухваћен, има плаћати по чл. 109. овог закона, а сем тога казниће се по одељку о казнама.

А сопственици оних постројења, који нез мају никаквог одобрења, нити ву иста тражили, поред наплате таксе по чл. 109 о вог закона, казниће се по одељку о казнама, а сем тога, постројење ће им се о трошку њиховом порушити без икакве накнаде.

Члан 228.

Сопетвеници прибрежних земаља дужа ни су у року од године дана по ступању овог закона у живот убаштинити се на нах

пловине, пресушен корита и острва, која су

„постала пре овог закона. А ако они то не

учине у остављеном им року, онда ће се

и овакве напловине, превушена корита и ос-

трва сматрати за државну својину чл. 6. Члан 224.

Све представке, молбе, жалбе, записни-

ци и сва остала писмена, која потичу извре

шења овог закона, а односе се на радове,

| оглашене по чл. 31. овог закона за радове

од општег интереса не плаћају таксе. Члан 225.

Кад овај закон ступи у живот, онда прев стају важити:

1.) Закон о водама и њиховој употреби од 26 децембра 1878 године (збор ХХХТУ стр. 48);

2.) Закон о регулисању и употреби вода од 18, децембра 19605 године (збор [Х стр. 417); И

8.) Сви закони и законски прописи, који би били противни овом закону.