Српски технички лист

— 249 —

створити пандан Теразијама и то далеко претежнији за саобраћај, због угоднијих теренских прилика и обухваћивања досада за саобраћај одстрањених огромних површина у близини Дунава, 0 томе изгледа меродавни фактори немају ни појма.

Пројектовање Кнез Милетине улице, не може се поверити само добрим цртачима пружнику и шестару, већ тај посао треба да раде стручни умови, добри познаваоци Београда и његових потреба. Од извођења Кнез Милетине улице зависиће дг ли ће газде Теразијске и „ћифте““) Кнез Михајлове и Васине улице, подизати цену земљишту, или ће бити принуђени да њихове страћаре, —- за које вуку велике станарине и ако као грађевине представљају малу вредност, руше и на место њихово да зидају исправне грађевине, које ће земљиште на коме су подигнуте до краја да искористе.

Ми смо горе жижу београдског саобраћаја сравнили са жижом конкавног огледала. Од довршетка започете регулације Кнез Милетине улице, зависиће, за најскорију будућност, да ли ће огледало да се повећа или ће извор светлости релативно да се појача. Ако се огледало повећа, жижа ће попустити у интензивности, а на против ако се само извор светлости релативно појача, као што има изгледа да ће се извршити и то сасвим несавестно, јер противно намерама општинске управе испољеним у ситницама, –- тада ће се појачати жижина интензивност, а с њоме и незаслужени ћар „ћифтарије из чаршије,“

Да би се пак огледало повећало и његов конкавитет ублажио, потребно је да се дуж целе Кнез Милетине улице изврши пажљива стручна ревизија регулације, а нарочито у споју њеном са Позоришним Тргом, требало би створити прву етапу распсређењу саобраћаја. Потребно је да та улица не иде на километре дужине у једном правцу, са

+) Писац ових редова случајно је сазнао једну тајну комуналне политике наше општинске управе. На име, Управа мисли да ће измештањем велике пијаце и некалдрмисањем т.зв. „Модерном калдрмом“ постићи да трава почне ницати по Васиној улици, како би „Нниф:е“ нагнала да јој у бесцење уступе своја имања потребна за регулацију т. ј, за кресање и рендисање бокова те улице. — — Мора се признати да је веома виспрена (и ако мало пакосна) ова „комунална политика,“ и ми се особито радујемо, те смо дошли до сазнања, да то поље општинског старања, није баш сасвим пусто и необрађено! — Друго је пак питање, који су веће ћивте, да ли они из чаршије, или општинска управа, која је измислила овакву „комуналну политику“,7!

истим попречним профилом, већ свуда где буде још сада могуће, треба стварати етапе, за распоређење саобраћаја, уличним проширењима а Ја Теразије, измештањем правца у хоризонталној пројекцији, и томе сличним прекидима пролазног саобраћаја.

Ако се пак Милетина Улица изврши по садашњој назначеној регулацији, постаће друго лошије и карикирано издање Краљ Миланове улице, просецање далеко огромније слабо насељење површине, биће махом фреквент, вана аутомобилима, „ћифтарије“ за хитан пролазни саобраћај а тек тамо негде далеко око Вишњице створиће се један центар за гушће становање 4 ја Славија.

Овим примером довољно смо доказали да досидашњи најважнији и највиднији лични рад г. директора општ. техн. управе мора изгледати стручњаку као апсолутло штетна играчка. Г. директор сада се учи срицању београдског регу ационог плана, а временом кад се буде научио читању, — биће потрошени милиони.

Рад без основних појмова о потребама

Београда, а на основ једног лоше скрпљеног регулац.л оног плана и на дохват састављеног програма, имаће за последицу моралну и економску пропаст Београда. Рад на парче без плана и програма, скупа, до безумља разграната, канализација; извођење луксузне калдрме, на којој се забрањује теретни саобраћај; продаја општинских непокретних добара а куповина камених мајдана са којима се незна шта да се ради; измештање липа; безобзирно рушење свега и свачега на Тетазијама и т.д.ит.дД. и најзад све то крунисано личним радом г. директора ошпштинске техничке управе по сили датог му неограниченог поверења, и г. шефа грађев. одељ. управе града Београда, по сили грађевинског закона, — све су то чињенице, које ће неминовно изазвати катастрофу у Београду.

За сада овим саставом бацили смо општи поглед на програм и кренути почетак т' зв. великих општинских радова,– Не можемо се надати да ће ови радови заинтересовати шири круг читалачке публике а још мање да покреке масу београдског грађанства о чијем трошку један незауздани и безобзирни странац лакоумно изводи елегантне и раскошне своје гестове, — и због чега том грађанству

предстоји можда и гора судбина од оне коју | данас преживљује маса пролетера, некадаш-