Српски технички лист

БРОЈ 32

У Београлу Недеља 12 Августа 1912. год.

је

#54 – : 5 Б ||] чј 1Е. = оне

ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ТЕХПИЧ

ПИЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Не у реакцију од Д. Т. Лека архит. стр. 253.— Одредба профила за отицање воде испод мостова и пропуста од Ј. Т. С. стр. 254. Белешке: Нова централна станица у Лајпцигу од Ј. стр. 255.—— Локомотиве „Расте“ мађарске државне железнице од Ј. стр. 256.— Исправка штампарских грешака у чланку „Општинско газдовање“ стр. 256 Вести, Инсталатерима за канализацију и сопственицима имања у Београду стр. 256.— Академоја наука — резул-

тат лицитације стр. 256.

Не у реакцију!

Министарству Грађевина и нашем стручном свету није било познато, да је г. Леже израдио цео план регулапије Београда. '

Председник општине налази, ла то није ни потребно сиопштавати свим, по његовом схватању, мало меродавним факторима, али да је у толико више потребно хипнотисати наше новинаре, како би ови, јавно мњење, послужили јефтиним рекламама, за план г. Лежеа.

министарство Грађевина одобраваће исечке из тог плана, као што је то и досада радило, — а новинарима г. председник са усхићењем показује цео шлан, кога је г. Леже „код своје куће“ (сигурно треба да значи: као приде својој званичн. дужности) —- израдио.

Лист за политику „Свет“ бр. 4 и 5, донео је под „Комунална политика“, радосну вест, да је г. Леже готов са регулационим планом Београда и нада је опрзвдана, да ће се ускоро на малом Калемегдану градити палата, где ће ови планови бити изложени за још ширу публику.

Нека то буде утеха за Министарство Грађевина, као и за наше стручњаке, јер ће и они том приликом, уз неки грош антреа, имати прилике да посматрају ремек дела, директора општинске техничке управе |

Али на страну траги комедије, — нас овде занима једна појава, која у историји регулације Београда сачињава епоху

Прва епоха, од 1866. до 1890. год., са

о»законом о местима“, оператори градских | регулација, извршивали су „крваво ножну““) сечу, уништавајући свеколике особености и типичпости наших градзза. — У име некакве „модерне“ униформе, креслна су имања, рушепи су споменици па су чак уништаване и природне лепоте; монотонија униформе сатирала је свеколике клице наслеђених типичних постројења и онемогућила и помисао на естетичко усавршавање наслеђенога.

Ови оператори и: прве епохе, успели су. | за релативно врло кратко време, да униформишу све наше градове и та епоха, -- мање или више бујна, — траје још по нашим паланкама, — само престоница преживљује данас већ и трећу епоху.

Друга епоха од 1890. до 1911. године, као период застоја. Од некадашњег бујног операторског докторисања, у Београду засноване су неке закрпе, да би закрпиле подеротине на униформи, кроз које су провиривале грдне ране. „Грађевински закон за варош Београд“ и некаква опшшт. ј

комисија за „ревизију“ регулационог плана, прописи-

вале су Београду пеке пилулице, које природно нису могле д: изцеле зјапеће ране, већ су на извешталој униформи пришивале копчице и шарали је дугмићима, по строго уза-

коњеној шаблони.

Трећа епоха од 1911. год. са „пари:ким укусом“ прети да опет обнови прву епоху, само са том разликом, што странцу оператору

%) Изрека поштованог колеге г. Чађевића; види „Законитост“ бр. 197 од 1901. год.

1250