Српски технички лист
Ка ~
— 256 —
Локомотиве „Расте“ маћарске државне желелнице
Мађарска државна железница усвојила је тип локомотиве „Расћс“ за вучу експрес возова с великом тежином.
Машина која је била конструисана за макси-. мално оптерећивање осовина по 16 тони што је усвојено на мађарским пругама има четири једнака парна цилиндера с простом експанзијом и прегрсјачем. Ложиште је смештено сасвим позади последње „везане осовине има нагиб унапред. Унутрашњи парни цилиндери постављени су испред спољашњих и крећу прву везану осовину а спољни цилиндери дејствују на другу осовину. Задња невезана осовина удешена је да се може постгвити радиално по систему Адатшв-овом.
Главне мере су ове:
Пречник парних цилиндера шт. 430 Корак клипа пит 660 Површина роштиља т. 4,84
: грејна Б 240,50
7 прегрејача 4 65,60 Напон паре килогр. 12 Преч. точ. везаних осовина мет. 1,826 Укупан размак осовина И 11,340 Тежина у служби тони 84,70 Атхезиона тежина Е 48.00
Приликом проба локомотива је јурила по хоризонтали с максималном брзином 140 километара на сат и при том није било никаквих ненормалних кретања.
Саопштио Ј.
Исправка штампарских грешака у чланку „Општинско газдовање“ овога листа број 31.
Крупније штампарске грешке, ове су: Стр. 248, П. поч., 8-ми ред, на место: „централној“ треба: „целисходној“. Стр. 249, Џ. поч., 11-ти ред, на место: „несавестно“ треба: „несвестно“. Стр. 249, ТУ. поч., 4 ти ред, на место: „просецање“ треба: „просецаће“. Стр. 248, МТ. поч., 3-ћи ред, на место: „центром“ треба: „центри“. Молимо читаоце да ове штампарске грешке
поправе. Инстапатерима за канапизацију-и сопственицима имања у Београду. Многи инсталатери за канализацију и сопственици имања не поступају по доврше њу каналских
инсталација по прописима „Правилника“ за каналисање приватних имања. У чл. 22 „Правилника“ стоји: Пре него што се каналска инсталација пусти да дефинитивно функционише, дужан је сопственик известити о томе одсек за канализацију и тражити „да се иста испита ради пријема.“ У чл. 23 „Пра. вилника» стоји: „Кад се инсталација као исправна прими, онда одсек о томе издаје сопственику уверење. Лре него што сопственик добије шо уверење несме се инсталација пустити у дефинитивну употребу“. Најзад у завршном ставу чл. 22 „Правилника“ стоји: „За доброту израде јамчи инсталатер годину дана и све недостатке, који се у том року појаве, дужан је инсталатер бесплатно изврш ти и т. д. Рок се рачуна од дана добивеног уверења да је инсталација исправна. —
Као што се види ниједна инсталација не сме се пустити у функцију док се предходно комисајски не прегледа и док одсек не изда уверење, да је инсталација исправна, Како до сада многи сопственици нису по томе још поступили, то ако у најкраћем року не поступе. Одсек ће им пресећи везу
са уличним каналима. Комисијски преглед инсталација поред тога је и у интересу инсталатера, пошто
они за сваку инсталацију јаче годину дана, рачунато од дана добијеног уверења, да је инсталација исправно.
Ну у будуће пак неће се пустити у функцију ниједна инсталација док се предходно не изда од стране одсека уверење да је иста прописно и исправно извршена.
Из одсека за канализацију Града Београда КБр2286 од 18 јула 1912. год.
Академија Наука. На оферталној лицитацији за подизање зграде Академије Наука у кнез Михајло. вој улици у Београду поднесене су ове понудс:
1. Грађанске Банке — Прапорчетовић и оО
Кузмановић 943281:63
2. Задруга за подиз зграде Д.
Бошковић и Н. Несторовић 1117 952.31
3, Панта Тадић и Љ. Барић · 1155 159.74 4. Земаљска Банка — Сава Дими-
пријевин - == - 1-206 267.66 5. Београдска Трг. Банка — Сми-
љанић и Букавац · 1212 495.88 6. Васа Тешећ . . · 1212 950.12 7. Српска Банка и Централна Бан-
ка Азријел Тодоровић . . 1272 130.—
8. Прашка Банка — Мат. Блеха . 1.524 053.31
Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Душан Божић инжењер Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд