Српски технички лист

на

стоје сна расположењу _ далеко – обилнија средства у извођењу његових ,„смелих идеја“. Јадна престоницо, суђено ти је, да после педесет година, опет почињеш из почетка! Г. Председниче општине, Вами, као новајлији у питањима градских регулација, може још изгледати могуће, да се „од Београда створи Париз“, а можда и незнате да је то

већ толике деценије покушавано, – јер само тако се може објаснити Ваше усхићење бравурама г. Лежеа. — Те бравуре, будите уве-

рени г. Председниче, Београду не само да нису потребне, већ шта више могу само повећати зло, створено ранијих деценија. Тим бравурама отворићете само нове ране, а стаје ће остати незалечене.

Лечите старе ране, концетришите сву своју пажњу и сав свој рад само на лечење

тих равна и ако у томе будете имали иоле

успеха, будите уверени г. Председниче, да ћете у развоју Београда заиста изазвати нову напредну епоху и само тим путем можете стећи велике заслуге.

Бравурама младог г. Лежеа, — за које шесет милиона зајма значи једна бедна багатела, — срљате само у реакцију. 6/УШ. 1912. г.

у Београду. Да 14.

Одредба профила за отицање воде испод мо стова И пропуста,

= Наставак —

П. Вода опада.

Вода почиње опадати кад киша престане; дакле г==0. Ако опет посмотримо промену висине воде на бесконачно малом путу 45 за време 41 добићемо истоветан израз само ако уведемо г=0. (в. сл. 8)

сео а о С се а Пру. Т. о. + те = Решењем добијамо: 3, х К!еф. Ту :1: о= 45: 4: а. из тога а) 4 1==И0:

Рај а ни Ва у. ТА 46 А интеграл даје: Т=Сјиз= ф х Ибру, Су у + + С, Ово представља праву, која је паралелна с равни (5 |), а имаћемо онолико решења колико има корена функција С, = | (С,). Да бисмо добили тај однос узмимо подесне поставке:

4 —

а.) За 5==0 нека јеТ=0 т. ј. да с горњег земљишта уопште не притиче вода.

ђ.) За = о може се у опште рећи да је при датом интензитету кише највеће отицање на дотичном месту сразмерно хоризонталној пројекцији слива. Дакле

Х Ђ. Ућрр. Тј, == 4 в. 5 Сов ф

а“ Па, Т

4 Сов ф с а Из овога 5=0+С,= пат и == - _ х Ућр. % Отуд Са И 7

Из свега досадашњег (5) Ду е= Са

и је ф. ~ Љ _ (6)5= 5 х 1 ФС ЕХ 1с050 С, = А! а + т

За поједине вредности С, добићемо разне праве паралелне с равнином (5), која с оном за + заклапају угао а. Анвелопа ових правих је витоперна праволинијска површина (сл. 8.)

Кад ову једначину решимо по кардановом обрасцу добијамо;

С |, 8 Сов ф | [4 5 Со5 ф|= 21С05 9" кв у Бет 5 Пао | рит ули МЕ | А5бо5#|- | | 1 Созфј“ 2 и |!оф Бете ПА

По овоме можемо за свако место наћи теоријско смањивање дубине како бива при растењу времена или у сваком тренутку промену дубине по месту.

Ово су резултати изведени с претпоставком да је пре почетка опадања воде падала киша и да је на свима тачкама дужи 5 достигнута највећа могућа дубина. Али се дешава и случај да киша престане падати раније но што наступи овакав најнеповољнији случај. У том ће се случају највећи могући максимум достићи на месту чија је даљина 5, < %, а од тог места настаје просто отицање, који се карактерише равњу паралелном равни 5, + на даљини Т тах; за тај је случај |==0 Т тах == сопа!. У крајњем профилу траје то просто отицање за време [0 — па затим вода олада. Графичка престава целог тока воде види се у сл. 9, 10 и 11 Време [о добијамо из једначине 6 кад за С, ставимо Т тах.

У том случају имамо:

1.) Киша пада не само толико дуго, да на крајњем профилу дужи 5 наступа највећа могућна дубина воде но киша пада и даље. У профилу тад настаје стално кулминационо стање.