Српско коло

Год. I.

СРПСКО коло

Стр. 7.

само за наше момке. Старији човек од стида често не сме ароћи мимо љих. Говоре се гадне речи, псује се и хули Бог, нико се на миру не нропушта. Па да ли их ко кара због тога ? Не! Ако их ко оптужи родитељима, они се на то још томе смеју. Управо не смега ни рећи данас оцу и матери, да им син не ваља. И тако су злу каснијем и родитељи криви, јер су деци од малена све допуштали. Доцније би и родитељи волели, да су им деца боља, али се старије криво дрво ие исправља. Младо си могао савијати по вољи. Зар нису криви пред Богом и људима родитељи, који држе, да треба набавити леиа кола, леп серсам, да треба однеговати добре коње, волове и краве, а не држе за дужност да однегују и васпитају добро децу. Но нису деца на рђаву путу само зато што их нисмо од зла чували и на добро навикавали, већ и зато, што им рђаве примере пружамо. „Не може син чинити ништа с&м, ако не види да отац чипи, и што отац чини, то ће исто чинити и син" — учи нас тако свето еванђеље. Ја сам чуо сто пута, како старији децу коре, ако што срамно рекну, што рђаво ураде или ако су им непослушни, са речима: „зар те је тако учитељ научио, зар си то у школи учио?" Такав је човек да хоће са себе скинути кривицу, бацити је на другог. То не ваља и тако не би смело бити. Реците, зар је школа крива што ваше дете псује! Још ни ногом пошло није, а ви га учите да псује или да удари. Па што вас је жао, кад вас после грди и туче, та ви сте га томе научили. Реците ми једну школу, једног учитеља који је учио децу бога хулити, родитеље и старије не слушати, свађати се и тући. Таке школе није било нити ће бити. Али има таких родитеља, који пред децом псују, свађају се и туку, — и то деца виде, чују и примају. Више може учинити један пример код детета, него сто речи. А какве примере пружамо деци нашој, знамо. Кад отац псује, нсоваће и син, кад отац отац лаже, лагаће и син, ако отац краде, крашће и син, ако отац пије пиће и син — једном речи, што отац ради радиће и син. Зар је онда дакле учитељ крив? Не, ако домови родитељски не врше сво^у дужност, и онда ни школа не може извршити своје. На домаћем васпитању школа зида даље. Без основе ништа се не иоже градити. Ко може почети градити кућу с крова?

Шта се збива у нас и у евијету. Народне сиупштине. У Хрватској се и Славонији држе посвуда народне скупштине, на којима се народни људи разговарају с народом о његовим правима и дужностима, потребама и невољама. Прва је скупштина била, како већ знамо, у Глини у Хрватској, а друга је одржана скоро прије двије недјеље дана, 2. (15.) новембра, у Пакрацу у Славонији. Заузимањем вриједних родољуба г. проФесора Богољуба Бакаловића и трговца ЈеФте Петровића из Пакраца, састало се на скупштини око хиљаду српских сељака што из Пакраца, а што из пакрачке околине. Из Загреба су дошли уредници „Новог Србобрана" Светозар Прибићевић и Јован Бањанин, а од српске омладине, која учи велику школу у Загребу, био је Стеван Јелача. Средишњи Одбор српеке самосталне странке послао је на скупштину свога члана чеетитога Лазара Бачића из Јасеновца. Председник скупштине био је вриједни осамдесетогодишњи старина г. Андрија Секулић из Павраца. На скупштини је први говорио про®есор БакаловиЛ о српским захтјевима у Хрватској и Славонији, то јест, да се законима призна равноправност и једнакост српскога имена с хрватским, српске цркве и православне вјере с католичком, ћирилице с латиницом и слободно развијање српске заставе. Стеван Јелача говорио је о потреби оснивања срп-

ских народних школа, о томе, како земаљска влада, кад оснива школе, превиђа и заборавља намјерно српске крајеве, а српским учитељским школама неће да призна једнака права са земаљским. Светозар ПрибиИевиИ говорио је народу о уставним правима, која треба да има: о слободи избора за сабор, да свако има права гласа у држави, о слободи сакупљања на зборове и удруживања у странке, о слободи писања у новинама. Казао је, како је то у напредном свијету, каква је слобода код наше браће у Србији, а каква је жалост и неправда код нас. Јован Бањанин говорио је о томе, како се прије тридесет и пет година састао у Загребу сабор, који није био изабран вољом народном, и тај се сабор погодио с Маџарима, да они управљају оним новцем, који ми плаћамо држави и да нам они разрезују порезе. А то је несрећа наша, јер кад туђип управља твојим имањем, гледа да он за себе има користи, а теби што остане, па тако су и Маџари рђав тутор наш, и ако ми нијесмо дјеца, да нам тутор треба. Зато ми тражимо своју самосталност, да сами управљамо својим новцем, и то се зове фипапсијска самосталност. А да то добијемо, треба да се за то боре народни посланици у сабору. Ови, који су данас у сабору, неће да се боре зато, па зато народ мора изабрати људе, који су му прави пријатељи. Трећа скупппина била је прије шест дана 10. (23.) новембра у Осијеку, главном граду Славоније. На њој је говорио и један Србин ратар из Боботе у Сријему Тодоровић. Његов говор, јер је врло лијеп, донијећемо у петом броју, а казаћемо коју више и о скупштини. Невоља у Хрватској и Славонији. Пет година већ се погађамо с Маџарима, да склопимо погодбу, како би за своје земаљске потребе добили од свога новца, који плаћамо држави, толико, да земља може излазити на крај. И пикако да се склопи. Угарска није склопила за то време погодбе с Аустријом, јер се нису могле ногодити, па онда Маџари нису хтели ни с Хрватском. Прошле године рекоше, да ће склопити, али је на том и остало. Маџари у сабору у Пешти сад не даду да се ради, јер хоће маџарску команду у војсци, и тако Хрватска и Сдавонија кубури годинама. Ових дана био је у Пешти д р ^Светислав Шумановић, одјелни предстојник, да маџарскоЈ господи каже, како рђаво земља стоји и како се прорачун не може саставити. Земља је потрошила све што је имала, годишње недостаје око четир милијуна круна, а немају се откуда покрити. Да ли је постигао какав успех д-р Шумановић, не зна се. Али толико се зна, да је земља дошла до банкротства и да се овако не може даље. Догађаји у угарском сабору у Пешти. У сабору у Пешти није још дошло до мира. Они, који су противни влади гроФа Стевана Тнсе, не даду да се ради и да се послови свршавају, јер нису задовољни с оним, што је Маџарима већ дано у заједничкој војсци, већ траже непрестано још и маџарску команду. Зато се цела држава налази у стању ван закона, јер сабор није одобрио влади ни прорачуна за ову годину, а требало би да се већ у сабору расправља прорачун и за идућу годину. ГроФ Стеван Тиса мисли због тога, да распусти сабор, па да буду нови избори за сабор. Ових дана настала је неслога у самој владиној странци, па је из владине странке изишло преко 30 људи, који су Тиси окренули леђа, па ће сад бити и повуци и потегни. Повереник на српском-народно-црквеном сабору у Карловцима. Кад је пре годину и по дана био наш народно-црквени сабор у Карловцима, онда је из Пеште дошао као новереник нашега краља и угарске владе Бела Тадијан. Он пази шта се ради у сабору, па онда јавља горе влади. НаШе народви-црквено уређење не допушта да буде какав повереник, али,то хоће Маџари, па тако онда