Српско коло

Стр. 6.

Г .РПГКО коло

Год I.

се не стиди свога порекла, па хоће са човеком паором да рекне коју, а гле он к'о и остали. Неки пост'о велик господин, па се стиди опанка, из ког је испао, други надро нешто од науке, пош'о а повратио се, што рекли, па ост'о ни пас, ни рт, ни чобанска вашка, па и тај се туђи од паора, да макар на тај начин покаже, е је он нешто виши. Сваки дан читамо, или нам други читају, како по новинама пишу о народу, о нама рећи паорима, и људима ратарима, како смо 'ваки и 'наки; износе наше мане а својих не виде. Не виде, како какав, отиш'о у свет на школе, па кад дође, а он боже ме 'прости, к'о да је сиао из облака. Све му туђе, не познаје своје људе, све му је горе и лошије, него је тамо видео у туђини. Наш му је човек некако глуп, смешан, он је горе имао посла са светом друкчијим, паметнијим. Омрзне некако нашег човека па му неће ни бога назвати. Види у њега стотину мана, које би требало исправљати, али не вреди својим леђма исправљати криву Дрину, кад га свеједно, по његовој памети, нико не би разумео. А да погледа боље себе, и оне, који су к'и он сам, па да се зацрвени од стида какав је. Колико вас је, на прсте би човек избројао, који станете па са човеком паором поразговарате ; искрено, од срца, а не тек можда онако. . . Колико вас је на које би се човек могао обратити за савет, да га посаветујете људски, к'о што треба. Колико вас је за које се може рећи ето то су господа каква требају народу; његова, народна господа, а, што не диваниш сад?!" „Имаш право, газда-Младене, много имаш право. Али и у томе је пошло на боље. Има их много већ, који 'вако као ја, хоће да диване са човеком паором. Много њих већ знају и кажу, да су народ тек господин здружен са паором, ратаром. Велим, има пуно већ таке народне господе. Ето и ово наше „Српско Коло", те народне новине, у којима се и ја са вама поразговорим, уређују народни људи, на њима раде господа, која се са ратаром осећају једно, и која човеку паору искрено желе добра. Зађу међу народ па га живом речју упућују о свему и свачему; читали сте, знам, о народним скупштинама, које се свуда одржавају. Али како ће још много времена требати да сва наша господа, буду права народна господа, то ћу газда-Младене и остала браћо, изнети и овај наш говор у нашим нови-

нама, па нек виде и они остали какви су, и какви би требали да буду". Ево испуњавам своје обећање. Срем. — чев.

Не дај се вређати! Има чиновника код различних наших власти, који су добри људи према нашем ратару, кад дође својим послом до њих. Лепо разговарајт, поуче га, упуте, учине му, што тражи и разговарају с н>им као човек с човеком, као људи. Али ја бих рекао да су такви чиновници ретки. Више је оних, који разговарају са сељаком тако, вао да је сељак роб њихов, као да није човек једнак њима. Чим сељак ступи, пред чиновника, стане се дерати, викати, псовати што му на језшс дође, а сиромах сељак стрепи пред њим, јер се боји господина чиновника. То не сме, брате мој, да ради чиновник, јер је то противно закону, а пред законом морају бити сви људи једнаки. Кад дакле који чиновник (а има их доста) почне да те вређа или као човека или као Србина, или ако се усуди да те удари, јер се и то догађа, тражи томе злу лека. Л.епо седни па напиши, ако умеш, а ако не умеш, нека ти напише онај, који зна, тужбу његовој вишој власти, а осим тога, ако те чиновник увредио или ударио, тужи га суду. Казнени или кривични закон забрањује, да те ико вређа, па не сме пи чиновник. Држава мора бранити своје држављане од нападаја на част и поштење њихово, па зато је створила и закон, и у том закону етоји на једном месту и ово: Ко тебе јавно или пред више људи злостави (то јест пљусне, ћуши, груне, удари, али тако да не остану на телу трагови, јер ако остане трагова, онда је казна тежа) или ако те опсује (то јест рекне ти, да си лопов, нитков, хајдук, разбојник и тако даље), па макар ти и не био ту, само кад те »ред људима псује, или ако ти запрети злостављањем (то смо казали, шта је), тај је починио прекршај и мора се казнити, кад то пред судом докажеш, затвором од три дана до једнога месеца дана или глобом новчаном. Наш највиши суд у Хрватској и Славонији, сто седмориде, донео је решење, да увредљиве изјаве и речи званичника, макар их рекао и онда приликом уредовања или званичења, потпадају једнако под казнени закон, као и свака друга увреда. А то вреди свуда. Зато, брате мој, не дај се вређати или газити ни од кога, јер си ти човек, као и сваки господин чиновник, а осим тога, ти њега плаћаш, а не он тебе Мораш бити скроман, али не смеш допустити, да те ико гази и вређа, јер смо сви лред Богом и законом једнаки.

Дужности родитељске пише Јов. 3. Медураћ из Бачке. Да су нам деца у скромпости тако богата, као у оделу и украсу, ми би напреднији били. Шта да речемо