Српско коло

Год. I.

СРПСКО 1«)./10

Стр. 5

„А можда си јединац у мајке, „Па ћеш брате, тамо погинути, „Па шта ће ти саморана мајка? Марко с' маши руком у џепове, Па извади тридесет дуката, Па и даје Косовки девојки: „На ти секо, тридбсет дуката, „Пак ти иди своме белом ^вору, „Пак се рани, док ти с' срећа јави; „Само кажи Арапове дворе, „Ја ћу платит' свадбарину за те. „За што би ме Арап погубио, „Кад ја имам, сестро, доста блага, „Мог'о б' платит' све Косово равно „Камо л' не би за се свадбарину?" Девојка му поче беседити: „Нису двори већ шатори пусти. „Погледајде доле низ Косово „Где се онај свилен барјак вије, „Онде ј' шатор црног Арапина, „Око њега зелена авлија, „Сва авлија главам' накићена: „Ево нема још недеља дана, „Како ј' проклет' Арап исекао „Седамдесет и седам јунака „Косоваца тужни ђувегија; 1 „Арап има четрдесет слугу, „Што чувају стражу око њега". А кад Марко саслушао речи, Крену Шарца, оде низ Косово Добра Шарца врло расрдио, Из копита жива ватра сева, Из ноздрва модар пламен лиже: Срдит Марко језди низ Косово, Рони сузе низ јуначко лице, А кроз сузе гневно проговара: „Ој давори ти Косово равно! „Шта си данас дочекало тужно, „После нашег кнеза честитога, „Да Арапи сад по теби суде! „Ја срамоте поднети не могу, „Ни жалости велике трпити, „Да Арапи таки зулум чине, „И да љубе младе и девојке „Данас ћу вас, браћо, осветити, „Осветити или погинути". Оде Марко право пред шатора, Угледа га Арапова стража, Па казује црну Арапину: „Господине Арап прекоморче! „Чудан јунак језди низ Косово „На витезу коњу шареноме, „Добра коња врло расрдио, „Из копита жива ватра сева, „Из ноздрва модар пламен лиже: „Оће јунак на нас ударити,

1 Ђуиегија: младожења.

Ал' беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу! „Не сме јунак на нас ударити, „Ваља да је нашао девојку, „Па нам иде носи свадбарину, „Жао му је, што ће дати благо, „Са тога се врло расрдио; „Већ изидте пред нашу авлију, „Па јунака, дочекајте лепо, „Пред њиме се смерно поклоните, „Под њим добра коња приватите, „Примите му коња и оружје, „Пустите га мени под шаторе, „Не ћу блага, узећу му главу, „Да добијем коња према себе". Испадоше Арапове слуге, Да под Марком добра коња приме, А кад близу угледаше Марка, Не смедоше пред Марка изићи; Беже слуге под шатор Арапу, Па се крију за Арапа слуге, Покривају сабље јапунџети Да им Марко не види сабаља. И сам Марко у авлију уђе, Пред шатором одседнуо Шарца, Своме Шарцу тихо беседио: „Одај Шаро и сам по авлији, „А ја идем под шатор Арапу, „Наоди се шатору на врати, „Ако б' мени до невоље било". Пак се Марко под шатора шеће, Арап седи, пије вино ладно, Служи му га млада и девојка; Божју помоћ вазивао Марко: „Божја помоћ драги господине!" Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! ,,Од' јуначе да пијемо вина, „Па ми кажи што си ми дошао". Ал' беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина; „А добро сам до тебе дошао, „Врло добро, боље бит' не може; „Ја испроси лепоту девојку, „Осташе ми на друму сватови, „Дошао сам дон'о свадбарину, „Да дам, благо да водим девојку, „Да ми нико на пута не стане; „Кажи мени, што је свадбарина ?" Арап лепо Марку одговара: „Та ти за то и одавна знадеш: „Ко с' удаје тридесет дуката; „Ко се жени тридесет и четири; „Ти се видиш јунак од мејдана, „Није квара да стотину дадеш!" Марко с' маши руком у џепове, Пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага,