Српско коло

Стр 8.

н.их, јер је Еремић тако хтио, и оп отера Проку с његова добра, а овај подиже парницу противу Еренића због злочинства преваре и искаже пред судом, да је продаја била само привидна и да је у четир ока вратио Еремићу оних 20 хиљада Форинти, и као доказ казао је то, да је његово добро вредило и четир пута онолико. Први суд краљевска табла (судбени сто) осуди збиља Еремића на две и по године тамнице, али га највипш суд ослободи са једним гласом већине. И тако Шибул и његова породица остаде без нигде ништа. Ррђава сав ст гонила је ваљда Еремића, пајеипак дао Шибулу 6 рали з^мље и кућу на уживање, али кад отац Прока умре, он отме и то деци његовој. Браћа Шибули, знајући како им је отац стајао пре и како је прошао, хранили су у срцу мржњу на Еремића, докле их та мржња и освета не заведе на то, да на Туциндан. у очи највећег хришћапског празпика, убише свога злотворника. Они су одмах признали све и казали, зашто су учинили. Паја Еремић оставио је у тестаменту сав свој иметак једном свом нећаку, а жена његова уживаће до смрти или до преудаје сав непокретни иметак. Оставио је и другој родбини својој по неколико хиљада Форинти а народу, како изрично каже у тестаменту, ие оставља ништа. Алн није Еремић само упропастио Шибуле, него стотине српсиих породица, од којих су се многе, кад су пропале иселиле у Србију и тамо нашле глави заклоништа Једнога човека, кажу, упропастио је сасвим и кад је овај од жалости и туге обневидио, он му је купио — алатке маочнике! Је л' те да је то страшно. Браћи Шибулима (удиће суд због тога што су убили човека, ако се тако сме назвати Еремић. У Угарској не суди за велике злочине, за које је у закону одређена казна већа од нет година тамнице, редован суд као код нас, н< го суди порота, као некад код Срба суд добрих људи што је био, суде обични грађапи. За право опи сами не суде, него се искупи број грађана, колико закон одређује, слушају расправу и говоре државног тужиоца и брапиоца оптужених, па на концу расправе кажу : Ерив је или није крив. Ако кажу, да је оптужени крив, онда му прави суци, који седе такође ту, одмере казну, а ако кажу није крив, онда га суд ослободи Кад суди стдац, он се мора држати закона, и у овој прилици, на прилику, морао би осудити Шибуле, јер тако закон каже. Али оорота се не мора држати прописа закона, већ они могу по души рећи и за онога, који је иначе по закону крив, да није крив. На прилику, догађало се таквих ствари, да је љуба*ца убила певерног драгог, који ју је оставио. Суд би је осудио, јер тако закон каже, али порота је рекла. да није крива, и суд је онда мора ослободити. Има и других земаља у којима порота суди: Аустрија, Немачка, Талијанска, Енглеска и друге земље. Шта ће порота рећи за браћу Шибуле, пе може се знати, али их строго сигурно неће еудити, јер ако и рекну за њих да су криви, они ће на друга питања, које на њих суд ставља, одговарати благо и у корист Шибула. Један адвокат из Кикинде, којиједобро познавао Еремића, браниће Шибуле забадава пред поротом. Ето видите дакле, докле може да доведе грабежљивост и незаситљивоет за новцем, Треба штедити, треба

Год.

радити, али поштено, јер ноштење највише вреди. Нема тога блага, за које се може купити поштење. Има људи, који се праве пријатељима народним, а онамо на сваком кораку огули без срца и душе до голе коже. Такових људи треба се чувати, бежати од њих, не дати се од њих варати, не гледати их и презирати. Има правих, народних добрих и честитих људи, који раде с народом, али п штено. Такове треба помагати свугде, јер они помажу опет свој парод. Ту неки дан разговарам ја с честитим једним Србином трговцем из Јасеновца на Сави, па ми у разговору рече овако: Е мој господине, ја помогнем народу, а народ помогне мени. Знам ја врло добро, докле год је народу добро, биће и нама, који с њим живимо и радимо. Ако је зло народу, зло је нама свима". Ето тако видите говори паметан, поштен и родољубан човек. Такав неће стећи милијуна, али ће живети лепо у љубави с народом и добро ће му бити. Еремић ннје тако радио, јер пије имао, што кажу, ни душе ни Бога. Зато је онако и прошао. Човек не може одобрити убисгво, аки га може разумети. Давно је већ народ рекао : Боље да те смрт прека дигне, него да те суза сиротињска стигне

Зет и тазбина. Примјери некадашњег и данашњег суда у Боки Которској. Постануће посљедње вријеме Да брат брата на суду позивље, 'Бевер снаји о срамоти ради. .. Нар. пјесма. „Ма што је ово те не долази сестра ми Марија у род на побожитњу част?" упитаће Андрија Алексин мајку Стану. „Знаш ли ти ишта мајко?" — Знам и не знам. — Ма ако си и мајка опрости ми, то је нешто шарено, него ако што знаш казуј, а ако не знаш нијеси ни дужна, али се мени чини да јест нешто, јер друге двије сестре долазише а она не? — Од невоље се, мој синко, доста нешто премучи и претрпи, али тебе вријеђати и свијету своје домаће зло јављати а још по чисто не знати, је ли или није истина, што сам на тајно дочула, ред ми је мучати. — А шта си чула? — Чула сам да ће те сестра Марија на суд звати, да јој даш дио од свега очинства, али ја не могу вјеровати да је она из њене главе наумила свому се роду омразити, него се бојим, да је на то нагони невољни наш зет Никола, који је за зло његово и наше, још у ђетинству изнио ногу из опанка и некакве виласте гаће обукао, скитајући се по градовима те некаквој свјецкој госпоштини навикао, кафу присркујући а ништа не радећњ Андрији се овај глас учини чудноват, а у исто да и немогућан, па ће рећи матери: „Ајде јадна мајко, бабове ти душе! не лудуј а опрости; како може удата сестра послије смрти очине од жива брата дио очинства тражити? Неко те пре-

СРГТСКО ЖМО