Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. II.

везли су морем и скупили Јапанци, како се тврди, досад око четрдесет хиљада момака, а Русија такође железницом из Европе преко Сибирије и Манџурије шаље сваки дан своју војску. Држи се, да ће најглавније битке бити на граници између Манџурије и Кореје, на реци Јалу. Након досадашњих битака на мору можемо толико рећи, да су и Јапанци и Руси изгубили по неколико ратних бродова, који су или потопљени или су оштећени, а неке су, особито трговачке лађе, и заробљене. Ми доносимонеке ствари из рата, да се види, како сехрабро боре Руси. На мору су за сад Јапанцијачи,јер имајутамоуАзији више лађа од Русије, али ће Русима стигнути у помоћ и други бродови из Европе, а главни и одлучни бој биће на копну. Козаци. Необичноважну улогу играћеу рускојапанскоме рату Козаци. Познато је, да су руски Козаци најбољи коњаници на свету. Они су издржљиви, храбри, лукави, предузимљиви, добри стрелци; као извидница су страховити. У самосталним, малим оделењима они облећу око непријатеља, узнемирују га, нападају на комору, упуштају се у битку изненада, час се појаве час их нестане, стално љ прате ( , сваки покрет непријатељев. Али као год што су добри коњаници, исто су тако добри пешаци. И то је оно што руске Козаке чини јединственим војницима на свету. Наша слика показује козачку стражууМанџурији.

Брађа Козаци на стражи у Манџурији.

Али ма колико да је важна та улога, коју они сад у почетку играју, још много важнија ће бити она, коју ће играти, кад се Јапанци, после одсудне битке, у којој ће наравно бити потучени, буду стали повлачити. Што даље сада Јапанци продру у Манџурију, тим горе после по њих. За разбијену војску Козаци су страховити. На својим малим, брзим коњима они гоне разбијеног непријатеља и дан и ноћ и убијају немилосрдно све што им дође под копље. Своју улогу они су већ почели ономадне. На једном месту ухватили су читаво једно јапанско оделење, које је, преобучено у радничко одело, хтело да бациједан железнички мост у ваздух. Козаци су их одмах све поубијали. Исто су тако ухватили у Кореји, у којој они стално крстаре, једног јапанскогмајора снеколико војника. Ствар почиње рђаво за Јапанце. КаК° ^ ми Р е руски морнар. Петроградски један лист овако пише о јуначкој смрти капетана Стеванова: „Знате ли како умире заповедник брода, што иде на дно морско ? Онако као што је умро капетан Степанов. Свуда у наоколо влада забуна, океан жељно чекасвоју жртву. Кроз рупе куља вода пунећи преграде. Брод лагано и тешко тоне у силну воду. Још један тренутак и за свагда ће га нестати. Тако се гаси живот. Још један уздах, још један грчевити покрет, још један промукао глас, и драгога бића нестаће. Свуд унаоколо царује ужас. Смућени