Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Л.0

Год. II.

сквасиш, пак нас сваке друге године мори глад. Него хајте да тражимо попа који је при богу, да испроси дажда, кад се небо затвори а облаци прориједе. Ако ли не умоли_кише, да му те године не дамо бира ни зрна, а друге — да прекинемо погодбу". На ту старчеву пристану свиколици. Боже помози, кад се сложише барем једном! Одвоје се тројица, тобож мудрији, да иду по попа. Нб не нађу ни у Зети ни око ње свештеника каквога желијаху. Дођу ти они, зли и гори, у нас. Намијераше се међу нама млади попић ваистину, доста прикладан — који, не имавши своје хинорије, живукаше о петраиљу и рожденику. 1 Научих га ја како да се прими зетске хинорије и како да послужи оиијем људима. Кад дошла тројица у попа, кажу му колико дава годином црква осијека, колико ли пук бира, подушја и петраиљске, . а он да им се потхвати испросити с неба кише, кад присуши. — „Хоћу — одговори поп — дићи крсте, кад год хинорија пошаље дванаест домаћина, да ме помоле". Ту се убрзо погоде, и поп дође у Зету, да попује. Кад дође земан суши, скупи се хинорија на Ћурлика и Урлика, да одаберу по уговору дванаест домаћина да похитају у попа: нека диже крсте, еда би проросило. Одабраници пођу у попа и донесу му зетску поруку. А поп, као што га бјах ја научио, упита их: кад жељкују да киша нађе. Један рече : „Ваистину сутра : није ве~ћ чекања ни одмака". А други: „Не сутра, за ране божје: ја сутра женим сина, пак "ће ми окиснути свати и невјеста". Трећи рече: „А 'но прекосутра!" А четврти: „Не, ако бога знате, главио сам за прексутра мббу, да ми жње рану шеницу, што је пала по земљи". Пети рече: „А да у сриједу".

А шести: „То би ме до краја ископало, јер ће ми тај дан озим бити на гувну, и доћи умолници да је вршу". Никад се сложити кад да запл^ушти, пак реку попу: „А ти баш и не дижи крсте, док се љепше не договоримо кад ћеш". Они се не договоре никад, а киша нађе и напоји земљу без крста и молитве, кад јој хора дође и кад сама хтје. А поп остаде међу њима мирно и поштено до своје дубоке старости, да им попује и побира бирове и давања. С тога и остаде у народу ријеч: Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло.

кише нагило — кише пало. ЗеАани — становници зетски, а Зетом се сад зове онај део с.таре зетске др%аве који је у равници око доњег тока реке Зете и Мораче. хикорија — вурија, „жупа (у католика), парохија". н<х сирочади — који има своје сирочади. аловаран — злослутан, злогук. ручиик — убрус, пешкир. мри богу — близу бога, у милости код бога. дажд киша. — бир — жито које сваки домаћин даје попу сваке године. намијерити се — случајно се налазити. тсрикладан леп, наочит. рожденик — рожданик, „кљига суђења". осијека - одсеком. пук — народ. Ћурлик и Урлик — Тшрик и Улита, који се празнују 15 јула (Љубиша тумачи : ,/Диликије и Уликије, светитељи, што долазе у пучини (усред) љета"). жељковати — желети. одмак — одлагање. главити — углављивати, уговарати. овим — озимо жито, жито које је у јесен носејано. умолници — чоба. вршу — врху. хора — време. 1 Немајући парохије, млади поп није имао сталне мараде ни обезбеђена живота, те живљаше како тако („живукаше") од онога што би зарадио којом случајном службом свештеничком (крштењем, венчањом, опелом, поменом, на слави итд.) и отварањем књига (прорицао би из рожданика гата је коме писано како су то некада попови радили.

КУГТУЈТЕ само

Ш СРПСКЕ ШКОЛСКБ ШИГИЦЕ

ТРАЖИТЕ ОД <јР ТРГОВАЦА ДА ИХ ПРОДАЈУ

Народно здравље. Нако се држи шивот јектичавих у браку 1 „Ал та румен! Она је оно исто што и зажарени румени облаци који веле, да је сунце на заходу". А. ДучиЋ. Нема, ваљда, подмуклије болести одјектике! Вара и заводи не само по облицима и врстама, него и по жестини. Скрије се, притаји се, ућути се, па мислиш да је и нема. Годинама под пухором неприметно тиња, па се тек у један мах разбукти и распали. Или тихо гори — тако тихо, да и не сагорева. Чељаде, истина, по гдекада нелагодно, мршаво, бледо, кихавичаво, промукло и кашљаво . . . тужи се по гдекада и на пробади (санџије). . . али се ипак „држи", „отима". Гдекада је — баш на против — пуначко, округло .... као угојено — и да није оног земљаног бледила у лицу и оног необичног сјаја или оне чудне сете у очима, не би нико могао рећи, да је болесно. Гдекада му се баш нека, рекао бих, наметлшва, оштро оцртана

1 Ово је јсдан чланак из књижице, „Јектика и брак" коју јс написао за народ професор Велике Школе у Београду, вредни књижевник српски д-р М. .Товановић-Батут. Књижица има'14 страница с пет чланака и цена јој 30 потура. Добија се у књижарници Браће М. Поповића у Новом Саду и у другим књижарницама. Ми је топло препоручујемо. Уредништво „Српског Кола".