Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 5.

дана, кад се пријава поднесе, одредити очевид и записник о извидима поднијети у року од даља три дана кр. финанцијалном равнатељству, које ће одредити комисију да установи штету, (финанцијално равнатељство не смије молбу одбити, ако је штета и незнатна, док не изашаље комисију и док ова не донесе одлуке). Ако пријава закасни, кр. финанцијално равнатељство може је одбити, али мора ипак одлуку издати у року од три дана, откад је пријава стигла. Али и у том случају мора дати штету пописати, јер странка има право да се оправда зашто је закаснила. Ако се елементарна штета не пријави по пропису писмено већ само усмено, а опћина штету у законитом року установи и записник у законитом року поднесе кр. финанц. равнатељству, онда ваља и усмена пријава. Изаслано повјеренство (комисија), које ће установити штету, сачињава изасланик кр. финанцијског равнатељства, два опћинара као вјештака процјенитеља, које начелник одреди, а у градовима два градска вијећника. Ово повјеренство већином гласова одлучује о штети, да ли је почињена у ! /з> 2 /з или У цијелости. Против одређења попуста по кр. финанцијалном равнатељству има оштећени право призива на управни одбор жупанијски у року од 15 дана, рачунајући од онога дана, кад му упишу порез у књижицу, а против одлуке управног одбора има право тужбе на кр. угарско-хрватско управно судиште у Будимпешти у року од 15 дана, када му се уручи одлука управног одбора. Други пут ћемо казати, шта треба знати о елементарним штетама код винограда.

Шта ми је Јово из Америке иисао? Баш сад су некако равно двије године, кадно је мој парохијанин Тешо пошао први у Америку на зараду. Није.му била сила; имао је лијеп посјед — виноград, воћар и око 12 рали ливаде и ораће земље. Уз то је имао своје коњиће, три краве и двоје јунади а што је главно, био је оамац са својом породицом и имаојенешто мало дуга. Што рекли наши, могао је лијепо живаркати. Но уш'о ајдец у човјека па се не да ни вилама седлати! Бадава сам га сјетовао, молио и наговарао да не.иде. Он заопуц'о једно те једно, „морам, вели, не могу од ове опћинске господе живјети". И отиш'о је! Знам да вас копка да дознате како је прош'о. Никако. Прије одласка, да скуца путни трошак, прод'о коњиће и заложио бару за 100 фор. да је купац коси, док му новац не врати. У Америци једва саставио годину. За ту годину послао је кући свега

250 фор. Новац као новац брже се расплинуо; треба порез платити, земљу обрадити а и кућни су трошкови велики, уз то женска глава која није вичнановцем баратати. Итако новац прошао а дуг остао. Кад се Тешо кући повратио, морао је из штедионице позајмити новаца да купи коње и откупи ливаду. Сад му опћинска господа не сметају. Да ли га је Америка опаметила не знам; видјеће се! На пб године послије Теше отишло је у Америку и неколико Бијелничана, међу њима и Јово. Чим су стигли у Америку и добили рада, Јово ми је писао. Ево његова нисма: Маријасвиле Па 10/11 1902. Драги нат оче дуовни! Ево увати мало времена да вам напишем пар љубазнијех ријечи. Ми смо сви вада Богу здрави које и вама од Господа Бога желимо, да би вас ово наше писмо у здрављу и весељу затекло. Путовали смо до мора добро, но на галији смучило нам се, неки су но два три дапа били у бунилу и нијесу знали за се. Кад смо дошли у Маријасвилу дочекала су нас наша браћа Срби и одма нам нашли посла. Надница је добра, имамо на дан 3 Фор. 76 новч у нашем новцу, али је пос'о не само тежак већ и опасан, сваки час море се глава изгубити особито ко је невјешт. Ови што су прије нас дошли приповиједају, да је по другијем мјестима по гинуло доста нашије људи понајвише оније који у вабрикама код машина раде. Камо срећа да смо вас послушали и код куће остали на свом огњишту, код нас је тамо Америка а ово је наша чемерика. Ал сад што је то је. небо високо, кућа далеко а земља тврда. Молићемо се Богу и радити да што зарадимо и живи се кући повратимо а и ви молте Бога за нас гријешпе, што морамо и на светац радити. Драги дуовни пастиру! Знам да ће вам мило бити да вам јавим, да се чврсто држимо вашега савјета који сте нам дали пред полазак у матери цркви кад смо се причешћивали. Нијесмо се ни дај Боже ниђе стиђели наше вјере иравославне ни имена српског нити ћемо. Да вам кажем како је једанпут било на галији. Кад је дошло вријеме да се руча, ми се лијепо прекрстили, Богу помолили па онда сјели да једсмо. Тако ми једући разговарамо се а некакви ка' господин приђе к нами и мене нешто запита, ја му одговорим да не разумијем његова језика. Онда други неки господин рече му истијем говором нешто што и ја чу рајеч „кроват". А ја устанем и реко му да нијесмо Рвати већ Срби и да му покажем да смо прави Србн вјере светог Саве ја склопим свету троицу и дијепо се пред њим нрекрстим „војна оца и сина и свјатога дува". Он се само пасмија и потапка ме но рамену и вели ираво. Још вас молим да кажете оној нашој браћи што намјеравају вамо доћи, да не иду, јер је вамо тешко. Нека они тамо раде ко што се вође ради па им не треба боље Америке,. Кад би се још и иаша влада и наша господа бринула за нас и упућивала нас и помагала дајући нам посла ко што вође раде, ниђе не би било боље што код нас. Но томе су криви они паши људи што бирају иосланика у сабор кеји за порцију паприкаша и лијепу ријеч опћинске господе или престојника изаберу таку господу, који се брингу само за се и своју родбину а народ им је девета брига Ено нашег посланика Ферића, штоједвапут у Петрињи изабрат, никад ни уста отворио није да каже иевоље наше. Ал даће Бог па ће се

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.