Српско коло

Стр. 4.

СРПСЖО КОЛО

Год. II.

„„Анђелија, моја вјерна љубо! „,,Да ми ниси брата отровала?" „Анђелија њему одговара: „„Нијесам ти брата отровала, „„Већ сам тебе с братом помирила"'"

Елементарне штете. Елементарне штете зову се оне штете, које нам направе природне непогоде. Туча нам уништи усјеве, поводањ или поплава потопи нам и уништи оранице и кошанице, ватра нам спали љетину, суша, која дуго траје, упропасти нам жита, филоксера сатре винограде, све те и сличне друге несреће и непогоде називају се елементарне штете. То се често догађа, а наш свијет не зна се много пута у својој невољи ни толико помоћи, да тражи, да му се порез опрости. Зато ћемо овдје казати, кад настану такове ванредне прилике, да се може тражити опрост од годишњег пореза. Има случајева, како већ рекосмо, кад се опрашта порез због елементарних штета, и те треба знати. Свакоме, ко има иметка, прописан је годишњи порез. Онај коме је нанијела елементарна несрећа штету, може тражити, да му се за ону годину опрости једна трећина ( х /з) или двије трећине ( 2 / 3 ) или цијели прописани порез према томе, да ли је страдала једна трећина ( г / 3 ) или двије трећине ( 2 / 3 ) или цијела љетина. Тај попуст или опрост од пореза може се тражити само за ону годину, у којој је штета настала и само за тако звани „текући" порез. Такове су елементарне непогоде ово: 1) туча, поплава (поводањ) и ватра у опће; 2) бубе, ако на већим земљиштима униште (похарају) читаве стране (потезе). Код ораница узима се за ванредну штету и мраз или водом из земље проузрочена поплава, која захвати читаве потезе. Као ванредна штета узима се код ораница, и трајна суша кад на већим земљиштима, које обухватају читаве атаре, уништи љетину у тако вријеме и. тако, да оне године не могу донијети рода. Ако се ораница у оној години, ,у којој ју је задесила елементарна непогода, посије по други пут, онда се штета, која је стигла први усјев, узима за једну трећину мањом него што је повјеренство (комисИја) установила. Ако је дакле усјев сасвим уништен, опраштају се двије трећине пореза, код штете од двије трећине попушта се једна трећина, а за штету од једне трећине нема попуста. Ако на оваким земљиштима (ораницама) први плодови не настрадају од елементарних непогода, али други усјев страда сасвим, онда се попушта једна трећина; ако је пак други усјев само дјеломице уништен (7з или 2 / 3 ), не даје се попуст од пореза.

Код ораница сматра се још елементарном непогодом, због које припада попуст од пореза: ■ 1) штета, коју почине пољски мишеви; 2) штета од олује (оркана); 3) штета од рђе. Слабији род ораница у слабијим крајевима, који су познати због свакогодишње суше, нема права на попуст, јер је на то већ узет обзир у катастру, кад су та земљишта стављана у разреде (класифицирана). Ако је на ливадама сијено елементарном штетом уништено, али отава расте, узима се штетазаједну трећину ( х / 8 ) мање, него што је повјеренство нашло. Ако је пак сијено остало, а отаву је стигла непогода, опрашта се једна трећина ( х / 3 ) пореза, а ако је отава само дјеломично уништена, не припада попуст од пореза. За она земљишта, која редовно потопи вода из земље, (извор-вода), не даје се попуст од пореза, јер је то већ узето у обзир у катастру код процјењивања. Овакове се поплаве ипак само онда уважавају, ако настану провалом насипа или трајном кишом, или ако изванредне поплаве обухвате цијели атар опћине. Ако елементарна штета стигне такве плодове, који су већ пожњевени, дакле одијељени од земљишта, за такове штете не даје се попуст од пореза. Елементарна штета, коју нанесе трајна суша, даје право на попуст од пореза само код ораница. Ако елементарна непогода оштети земљишну честицу, попушта се порез за онај дио земљишта, који је елементарна штета стигла. За земљишне честице, које су дјеломице биле посијане, а дјеломице су угарене (у пријелогу), попушта се порез само за посијани дио. Ако је у катастру уписана земљишна честица као ливада, па се касније претвори у ораницу, онда попуст због елементарне штете даје се само онако, како је у катастру унесено, дакле у овом случају за ливаду, а не за ораницу. Како треба штету јавити? Онај, који је оштећен, или ако их има више, онда два заступника њихова морају писмено пријавити своме опћинском поглаварству, да их је штета задесила. Пријаву .ваља поднијети у року од осам (8) дана, од када је штета настала. Тако тТодносе пријаву мале газде (посједници), а велики посједници имаду поднијети посебне пријаве. Код елементарних штета, које се постепено догађају, тај се рок овако мора рачунати: Код поплаве се рачуна рок од онога дана, кад је вода достигла највећу висину, код трајне суше или кад кукци (бубе) почине штету, на ораницама, има се пријава поднијети бар петнаест (15) дана прије него започне жетва. Опћинско поглаварство има у року од три