Српско коло

Број 8.

Загреб, 15. (28.) априла 1964.

ГОД. II.

Излази 1. и 15. дана ггид—п .. т , «§ *м ш ш жвИЛк. тшт ј ПВ*. 0 гласи рачунају се по — у мјесецу— &/'' 1 ||®8|| В®® 8 ®! Ш Ш Ш ^Т'^ РШ Јг та фновнику. Ако се виI О! I ■ М I 1 О I 1 II ■ ■ шћују! рачунају^се "јеЕ-38|5 \јг\ 8УПУ ОшШ ~»1:на ЧбТВрТ ГОД. К —60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- А Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ НИ бројеви 10 ПОТ. ' ^ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Драга браћо читаоци, Ви знате, да овај наш народни лист излази, слава Богу, више од по године. У томе народном листу писали смо о ономе, што смо мислили да српски сељак треба да зна. Да богме, да би требало година, да се каже све оно, што је најглавније, да чује наш сељак и да запамти. С много страна хвалили су л^уди овај народни лист, јер пише, вели, онако како народу треба писати. Али сад ћемо вам казати браћо и ово: Навршило се преко по године од како лист излази, па многи, који лист добивају, а платили су само за по године, нису обновили претплате за лист. Има их који су платили само за три мјесеца, нама је жао било обуставити лист па смо га слали даље. Мислили смо, људи воле читати, па ће и платити. Опомињали смо у листу неколико пута, па и ево и сада на овоме мјесту молимо све оне, који нису обновили претплате, да то одмах учине, јер лист само од претплате живи. Нисмо жалили трошка, да и слике доносимо, а то стаје грднога трошка. Учинили смо то зато, да народ наш има и за око шта, да види и да може лакше разумети ствар, а знали смо, да народ воле и слике. Ударили смо цену најмању — две круне и четрдесет потура на годину. Казаћемо и ово: Хрватски је народ за половицу бројем мањи од српскога, па они имају неколико народних листова. „Пучки лист" у Спљету у Далмацији броји седам хиљада претплатника, „Дом" у Загребу преко три хиљаде, „Хрватски Народ" близу толико, „Пријатељ Народа", „Хрватска Застава", (сви у Загребу излазе), затим „Наше правице" у Вараждину има сваки преко хиљаду претплатника. Свега дакле више од шеснаест хиљада ратара претплатника имају хрватски народни листови. А „Српско Коло", једини српски народни лист, има једва двије хиљаде претплатника. И да овоме листу буде живот и излазак дужи од године дана, треба му најмање још жиљаду претплатника, и да плате сви они, који су дужни на претплати. Нећемо о томе рећи више ни ријечи, јср држимо да нас је свако разумео, што хоћемо да кажемо.

Молимо стога све своје претплатнике, којима је претплата истекла, да је обнове. Молимо оне пријатеље, који су се пре шест месеци заузели за скупљање, да то учине поново. Молимо све пријатеље овога листа, да наш лист препоруче и нађу му још нових претплатника. Још овај број добиће они, који нису претплатили, јер даље не смемо на дуг давати. Дајте, браћо, помозите овај народни лист, да му буде излазак обезбеђен. Претплата се шаље на администрацију „Српског Кола", народног листа у Загребу.

0 сваком се води брига, о сељаку најмање. Ви знате, да је неколико дана код нас преЈстала. била ићи железница. Ни си могао послати ни писма, ни омота ни новца, ниси ни сам могао кренути на пут. Чиновници и сви они, који су намештени код „угарских" 1 државних железница, водили су штрајк, штрајковали су. (Штрајк је реч енглеска и пише се 51пке, изговара се страјк или штрајк, а значи обустављање рада. Радници, особито у фабрикама, наједном по договору обуставе посао, да добију повишицу зараде или што друго, или да мање сати раде на дан). Тако су се и они, који су намештени код „угарских" државних железница, виши, нижи и најнижи чиновници и службеници договорили, да прекину рад. Они су тражили од државе вишу плату и награду већ неколико година, јер им је, тешко, али највеЛма оним најнижима, па једва живе с оно плате и заслуге. Угарска влада у Пешти хтела им је повисити после неколико година мољакања, и то за два милијуна и шест хиљада круна годишње (2,600.000), али како на државним железницама „угарским" има око 36.000 (тридесет и шест хиљада намештених) то би повишица износила просечно годишње око седам круна.

1 Железниде у Угарокој, Хрватској и Славонији називају Ма•џари само угарске државне железнице (мађар кираљ аламвашутак), и ако су оне и наше, јер су и с нашим новцем грађене, премда од њих не даду нама ни потуре. По ираву треба да се зову угарско-хрватско-славонске железнице Примедба уредништва.

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам треб &ти и лослије, да га читј ^ ЈГ /Ф' : ' шш' шш 1н* »»так