Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛ0

Год. II.

се сном окриЈепи и уЈутро устаЈе одморнији и орнији. Још ћу ти њешто рећи и о пићу. За пиће је најбоља чиста вода. Многи од вас мисле, да се вином и ракијом човјек окријепи послије рада. То ти само изгледа на први мах, а тек послије осјетиш тромост у свем тијелу и малаксалост. * Срби ратари! Како наступају баш у ово вријеме највећи и најтежи послови за вас, упозорујем вас на све ово, да се свега овога држите и да чувате тако своје здравље, то најдрагоцјеније благо људско. На завршетку вам уз ову поруку шаљем још и ову српску народну ријеч: Помози се сам, иа %е ти и Бог џомоИи! Загреб. Милан Поповић. Шта се збива у вас и у свијету. Угарсии сабор у Пешти затворио је изненада краљ по предлогу министра председника грофа Стевана Тисе. Тиси није био по ћуди штрајк на железници, па кад га је сломио, он се бојао вике у сабору, јер је он својим држањем и владањем много крив томе штрајку. Да би то спречио, он је дао затворити сабор. Наша народна пословица каже: Сила Бога не моли. . . . Финансијска нагодба Хрватске и Славоније с Угар-ском и опет неће бити брзо склопљена. Маџари не ће да попусте и да даду Хрватској и Славонији оно, што је по Богу и праву њихово. Тешко Турцим' тргујући с Марком, те и Хрватској и Славонији с Маџарима. Да смо господари своје касе, друкчије би било овој земљи. Маџарска господа кажу, да Хрватска и Славонија њих годишње стоји четир до шест милијуна круна. Кад ми кажемо : „Немојте људи, нећемо ми да будемо никоме на терет, већ хајдемо ми свак себи", они то опет неће никако. А неће зато, што Маџари имају корист од нас, па нас закину сваке године за десетак милијуна. Сабор у Загребу послао је своје људе, од којих су сви осим двојице Маџарони, да они преговарају с људима, које је сабор у Нешти изабрао. То се зову краљевинске или регниколарне депутације. И ови наши Маџарони, који су пријатељи Маџарима, траже само нешто од онога, што нама припада, па Маџари не даду ни то. Они кажу, да ће дати од наших милијуна Хрватској и Славонији пар сто хиљада круна и то би било све. Регниколарна депутација хрватско-славонска неће на то да пристане, не може и не сме, јер би земл.а дошла до потпутог банкротства, и тако су ти преговори опет прекинути. Кад ће се наставити, не зна се. Ако се не споразумеју депутације, онда сабор у Загребу и сабор у Пешти имају да кажу своју реч. Ми живимо у тешком времену. Идемо да видимо шта ће бпти. Народна скупштина српске самосталне странке у Вргину МОСТу у Банији биће 29. априла (12. маја) о. г. у 11 с. прије подне под ведрим небом. Надамо се, да је неће власт забранити,. јер се скупштинама српске самосталне странке хоће да политички васпитају и обра3 УЈУ најшири народни наши слојеви. И за ову скупштину народ се спрема да дође у што већем броју. Пут српског краља Петра КарађорђевиЋа. Српски краљ Петар путује по Србији, да види и позна земљу своју и народ. Кад је био ових дана у Смедереву изишло

је пред њега мало и велико. Краљ је раснитивао, иде ли народ у цркву, да ли радо шаље децу у школу, и да ли се тамо деца уче добру. Особито је потребно, да од деце још из малена почну стварати нарактере то јест људе честите душе и срца, отворена чела и речи, јер наша времена тога требају. Судијама је рекао, да жали што број незаконитих дела расте, али и судије треба да имају увек на уму ону: Нравда држи земљу и градове. Чиновницима је рекао да с народом морају поступати увек лепо и трудити се, да у њима народ не гледа само представнике власти, него и иснреие саветиике. Распитивао се о усевима, стоцп, о путовима и животу народном. Многи сељаци на путу хтедоше га љубити у руку, али он то није дао, јер вели, да боље одговара човеку и да је достојније ако се човек мушки рукује. Тако разговара прави владар са својим народом. Зато и доносимо његову слику, да и наш народ види лик српскога краља.

Хвала. Кад је била у свијетлу сриједу народна скупштина у Кореници у Лици, исти цан вјерио се и г. Стеван Тишма, трговац из Врховина, са вриједном и честитом Српкињом дјевојком Маром Вукадиновићевом из Коренице. Том приликом сјетише се добри људи и нашега народног листа „Српскога Кола", а исто тако и „Привредника", гта скупише К 81, и дадоше „Српском Колу" 31 К, а „Привреднику" 50 К. „Српско Коло" ће слати неколицини најсиромашнијих ратара бесплатно свој, лист, па зато хвала онима, који дароваше, и ево им имена, нека зна наш свијет, ко води у свакој прилици бригу о њему: Приложише: по 10 К: г. г. Стеван Калембер, -Ст. Вукадиновић, Пајо Тишма и Стеван Тишма. По 5 К: г. г. Петар Орлић, Драгомир Косановић и д-р Ст. Тишма. По 2 К: г. г. Петар Тишма, Миле Жигић, Петар Маричић, Јово Делић и Дим. Таминџић. По 1 К: г. г. Пајо Обрадовић, Светозар Прибићевић, Јован Бањанин, Манојло Оклобџија, Лука Дамјановић, Јово Лукић. У име Удбињана Дуптан Чанковић 9 К.

е ч/ Ф \г/ у \г/ \Г/ \Г/ \Г/ \>/ \г/ \г/ %

Ко жели брзо и лако научити енглески без учитеља, нека купи Упутетво у енгдееком језику намијењено онима, који не знају енглески читати. У истом се налази закон о досељеништву у Сједињене Американске Државе. Издаватељ : Драгомир МаловиЋ, Трст, Р^агга Тотазео 1. — Цијена је књизи с поштарином 1 круну и 10 потура. I— — Препродаваоци добивају попуст . 606. 3—6.

% /*\ љ /\\ /\\ % /*\ /л\ /\\ /л\ /\\ /}\ н\ Ј)

Штампа: Српскв Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.