Српско коло

Год. И.

СРПСКО коло

Стр. 7.

II тако ће бити људима у Лици и Крбави, док су на управи ови људи, који су данас тамо. Напошљетку је узео ријеч г. Светозар ПрибиКе вић, главни уредник „Новог Србобрана",. којије тумачио народу, шта хоће српска самостална странка и за чим тежи. Српска самостална странка, рекао је говорник, иде за тим, да српска политика буде заиста народна, а биће то онда, ако нам српске народне потребе буду прече од свега. Служили смо доста Туђину, служили смо и Беч и Пешту, крв пролијевали по читавом свијету, па која нам корист? Вријеме је да од туђих слугу постану своји господари, који ће мислити својом главом и обзирати се на своје потребе. Српска самостална странка тежи за тим, да народ дође до своје праве народне господе, која ће се мање одушевљавати, али више радити. Да неко буде народан човјек, није доста што је потекао из опанка, него мора да разумије душу народну и да с народом осјећа. Зато ми тражимо и народно чиновништво, а биће народно онда, ако буде одговорно народу. То опет може бити онда, ако се народу даду већа права у опћини, котару и жупанији, него ли то сада има. Говорник је затим тумачио народу, како је свака странка, која је против владе исто тако допуштена као и она, која је уз владу, и додао је како код нас не постаје влада вољом народном, него вољом Беча и Пеште. Па тако и ова данашња влада није народна, јер она увијек више пази на жеље оних, који су је поставилп, него на потребе и захтјеве народне. Онда је говорник још разложио, како иде и у корист саме браће Хрвата, с којима Срби желе да држе пријатељске везе, да се српским потребама и захтјевима задовољи, јер Хрвати морају знати, да су скупа са Србима још увијек слаби према туђинској најезди, и тада прешаојена повреде наше народно-црквене автономије. Изнио је све оне силне повреде маџарске владе од именовања патријарха Анђелића до последњпх удара прије двије године. (Бурно одобравање и „Живио!" у народу). Тако је скупштина довршена и донесене су одлуке, у којима се тражи оно, што су говорници у говорима изнијели.

Народно здравље. Сад настају пољски радови, па прочитај ово. Сад с прољећа има човјек ратар највише сваковрсна посла. Најпрече је човјеку код сваког посла здравље, гдје тога нема, не може се ни посао обављати како треба, а према томе ни заслуживати. Кад је човјек здрав, све га весели, срце и душа му пјева. Лијепо ли је слушати, кад орач попијева уз плуг и дрљачу, кад се ори пјесма о косидби, жетви, берби и другијем ратарским пословима. Ако је иком дакле потребно здравље, то је оно потребно ратару, који и највише ради, а без здравља нема рада, нема заслуге, како напријед рекох. Да сачуваш своје здравље, треба да пазиш на чистоћу и на свом тијелу, у кући и око куће и у стаји (штали, појати) гдје држиш марву, а онда да се добро и храниш. Лијепо вели српска народна пословица: „Ко ради, тај мора и да једе". Ја бих додао још и то, да мора добро и доста да једе. Ако човјек много

ради, а рђаво се храни или можда и мало, тијело слаби, не може човјек дуго, а ни ваљано да ради, лакше оболи, па ето онда зла. Започети посао не може да сврши, долазе и други послови, па никуд никамо. Ако је још и самохран, нема кога, да му помогне, да га замијени, готова пропаст. Свако је то, који мање, а који више, искусио у свом животу. • Зато Срби ратари треба то да имају на уму, па да они, који се не могу увијек једнако добро да хране, остављају бољу храну и што обилније за оно доба у години, када су најтежи послови, а ти су обично с прољећа. Када човјек не ради тешких послова, може се проћи и с мање хране, него кад ради по ваздан, а к томе и тешко! Е, богме онда мора да доста једе и да добре хране једе. Но није доста, ако се само добро храниш, а не држиш у исто вријеме у реду у чистоћи и себе и своју кућу. Већ је било у овом народном листу говора о том, како треба држати себе у реду и своју кућу, а ја те ево, Србине ратаре, и овом приликом на то подсјећам. Када радиш сав боговетни рад, узнојиш се, запрљаш се, сам себи а и другима удараш на зној и нечистоћу, која излази знојем из тијела. Увече дакле, прије него сједнеш за вечеру и пођеш спавати, треба да умијеш барем лице, руке и ноге, кад већ не можеш сав да се окупаш, што би такођер требао да чиниш бар двапут у недјељи, ако икако можеш. Тиме скинеш са себе сву ону нечистоћу, постанеш некако лакши, одморнији, нестане онога гадног задаха од зноја и нечистоће. Даље треба што чешће мијењати прање (рубље) и обућу. Знам, да ће се можда наћи међу вама, који ће рећи: „Ко би на то све доспио! Ја сам весео, да онако уморан што прије вечерам, па да идем спавати". Но криво чине, који тако мисле и раде. Тај мали посао лако ћеш обавити, само се свикни на то и послије ћеш видјети, како то добро чини здравл>у и уморну тијелу твоме. Да останеш здрав, треба да се и сном одмориш. У соби, гдје спаваш, треба да све пјева од чистоће, што се каже. Гдје је у соби под од дасака, да је изрибан и увијек чист, да нема прашине и гадна задаха у соби; а гдје је набијен од земље, даје исто тако увијек пометен и чист. Зидови да се што чешће бијеле (крече), даље да се соба, кад у њој нијеси, читав дан провјетрава. Своју планинку (господарицу) упути све овако, па да се тога држи сваки дан. То се не смије запустити, ма не знам какав посао био. Исто тако и дјецу светуј, да не смраде по кући ма на који начин, ријечју: да ти сва кућа буде тако чиста, да ти не мора образ горјети, кад ти у њу уђе, што се вели, поштен човјек. У тако чистој соби човјек боље спава, брже и лакше