Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

чекај до сутра, па ћеш му сутра дати опет двије, и тако свака два сата, док га не отвори". И каже то мени Манда. Ија узмем одма' двије пирулице и не би ништа. Послије два сата узмем опет двије, и опет ништа. И причекам до ујутру, и узмем како ми је Манда рекла на штесрце опет двије пирулице, и кад опет не би ништа, а ја се наљути' и позоба' све пирулице. А кад оно мене прошиша, па немам мира већ ево три дана, и ево од јуче од мене већ и сама крв иде, па сад Еог вам а душа вам, затварајте велеучени, јер погибох. — Е, мој Исо, рекао је теби онај велеучени, као што си сад приповиједао, да не узимаш друкчије лијек, него као што ти је он рекао. Да си га слушао, све би добро било, а овако не знам, шта ће бити. Покушао сам све што се дало учинити, да спасем живот овоме јаднику, али једно, штоје већ био због болести врло ослабио, а друго, што је у се трпао свашта, што му је код која баба из села казала, Исо подлеже болести и умрије. * Шта нас учи овај жалосни догађај ? Кад се разболиш, зовни одмах доктора и кажи му, али кратко и јасно, шта те боли. Кад ти препише лијек слушај лијечника као свето писмо. Исо није слушао, зато је и страдао. (Наотавиће се.)

Скушптина српске самосталне странке у Корениди. У свијетлу сриједу послије Ускрса била је у Кореници у Лици народна скупштина српске самосталне странке. Из ближе и даље околине дошло је преко двије хиљаде људи на збор. Да није био радни дан и да у неким мјестима котара лапачког нијесу по напутку котарског управитеља Кангрге одвраћани људи од скупштине, било би народа још више. Котарски управитељ коренички Ђуро Рашета правио је сметње да се скупштина не одржи. Он је тражио од сазивача чак и јамчевину од хиљаду круна, да ће на скупштини бити мир и поредак. Од њега је то било самовољно, јер закон нигдје не вели, да се за народне скупштине мора платити и јамчевина. Скупштину треба само пријавити котарској области, пријаву морају сазивачи потписати и ствар је готова. На самој скупштини текло је све у најбољем реду, баш као што ваља и треба. Скупштина је почела у 10 сати. Као заступник средишњег одбора српске самосталне странке био је г. Стеван Еалембер, трговац из Коренице ; из Загреба су допгли уредници „Новог Србобрана" Светозар ПрибиАевиЛ и Јован Втванин, а из Госпића уредник „Србина" г. Стево СбрадовиК. Скупштину је отворио Еалембер, рекавши да је радостан, кад види да са братом својим сељаком народна господа збор зборе и договарају се о потребама и невољама, која их тиште, о бољитку, за којим треба да иду, о правима која им припадају, и о дужностима, како их треба вршити. Затим је предложио за цред-

сједника скупштине г. Пају Тигиму, који је захвалио на том одликовању и одредио за биљежнике говора г. Мију КнежениИа и г. Дииитрија ТаминџиЛа. Послије тога први је узео ријеч г. Стеван Еалембер који је рекао, да српски народ од шесто хил>ада душа у Хрватској и Славонији није још равноправан са својом браћом Хрватима. Сриско име нема равноправности с хрватским, српски барјак није узакоњен, него се само трпи у Славонији и у Сријему, а у Лици га прогоне. Словенском писму, којим се Срби служе, нашој ћирилици не даду једнакости с латиницом. Све смо ми то досад захтијевали, али зато, што у сабору у Загребу немамо људи, који би то мушки и одлучно тражили, зато и не можемо своја права извојевати. Бирајмо људе, који ће знати и на страшном мјесту постојати. (Велико одобравање у пароду). Други је говорник био парох у Бунићу Миле МашиД, који је растумачио народу, како се у законима и наредбама сриско-православна црква и наша правосл{шна вјера назиВају грчкоисточном. Наша црква није грчка, него српско-православна, вјера није грчкоисточна, него православна. Осим тога, рече, има закона, који нашу цркву стјешњавају, па стога треба тражити, да се наша црква изједначи с римокатоличком. Говориоје о школама, и казао, како се и ту маћијски поступа с нама Србима, јер нам. се не даје школа, колико би нас по праву припадало, и на школама, гдје су Срби у већини, не мећу се Срби учитељи и учитељице. Кад су нам једнаке дужности, треба да су нам и нрава једнака. Да тако буде, боримо се сложно за то. (Бурно Живио!) Затим је поп-Пајо ОбрадовиГ<. иарох небљушки, говорио о уставним правима. Кад народ даје порез у крви и у новцу, онда је право, рече, да тај сав народ бира и свога посланика. Код нас у Лици мора човјек плаћати 15 фор пореза, да има права бирати посланика. А колико је у Лици оних, који плаћају тодико пореза? Али то још није све, јер на оно н^колико народних гласова, натоварио је изборни закон све чиновнике у опћини, све друге чиновнике, који служе и не служе, па сви они имају право гласа без обзира на порез, али о сељаку не води бриге држава. „Ти Јоване, Петраче, Вуче и Миладине плати и ћути, а ако се она зашто побрине, то је тако штуро и мршаво, да није вриједно говорити". Српска самостална странка захтијева опће право гласа за свакога, а тако и треба, то и ми морамо тражити. Затим је говорник говорио о слободп штампе, која није слободна у Хрватској и Славонији, па се не смије слободно писати, а српска самостална странка бори се зато, да штампа буде слободна. Не даду нам се слободно ни састајати, удруживати, расправљати тумачити о ономе, што нам је од потребе да знамо, па зато треба упријети, бирати у сабор људе какве треба, па ћемо имати и владу, какву треба да имамо. Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија. (Велико одобравање у народу. „Живио!") Послије њега говорио је г. Јован Вањанип, одговорни уредник „Новог Србобрана". Тумачио је народу, како ми нисмо господари од свога новца, од својих прихода, немамо, како се то каже своје финансијске самосталности, већ с нашим новцем управљају Маџари у Пешти. Затим је прешао на захтјеве Лике п Крбаве, па казао, како су ти крајеви запуштени, јер немају школа ни оних најмањих, а камо ли каквих већих. Немају железнице, па и она, коју хоће Маџари да се гради од Огулина преко Плашког до Бихаћа, није на корист Лици и Крбави, јер их тако рећи ни не додирује осим нешто мало. Народ је пропао јер му је влада затрла козе, а то је за Личанпна био највећп његов доходак.