Српско коло

€тр. 2.

СРПСКО коло

Род. .11

С тиме они нису били задовољни, јер су тражили већу заслугу, па кад су чули, како влада мисли решити њихову молбу, они сви обуставе рад и отпочну штрајк. Тојестрашна штета била по државу, јер је наједном застао сав промет, сва трговина, а та штета за државу и за појединце државл^ане иде дневно на милијуне круна. Штрајкаши нису хтели попустити од својих захтева, и онда је влада позвала под оружје све оне војнике резервисте, који служе код железница, па је помоћу тих и оних војника, који служе код железничке регименте хтела кренути промет, а вође је штрајкаша затворила. Кад су то видели штрајкаши, они су попустили и вратили се на посао. Влада је ипак обећала, да ће им повисити плату, (и ако не онако, како су они тражили), јер овакав штрајк није шала, кад би се поновио. Било је и у другим државама железничких штрајкова, али овако велика, да сви штрајкују, није било. Исто тако, као што се ови намештеници од железница сложише, да извојују себи боље стање, тако се сложе и други радници, па и ако полако они успевају и добијају оно што траже. А сложе се богме с друге стране и велики трговци, господари фабрика и новчари, па неће један на другога, него на многе ствари ударе цену по договору и споразуму, па ми плаћамо, који робу купујемо, како се они договоре. Ово смо све исприповедили зато, да се види, како се свет удружује ради своје користи. Али има неко, о коме се слаба брига води. То је наш сел>ак. Ратар наш даје држави велики порез и у новцу и у крви, и без те снаге не би ни држава могла обастати. Али та држава не брине се за тога свога сељака ни близу онолико, колико користи има од њега. Ратар је добар само, кад порез плаћа. Запитајмо се мало, шта држава код нас ради у корист сељаку? Ради ли се код нас, да се наша земљорадња подигне, па да од своје земље сељак има више прихода. Гдс су они, које би држава слала, да покажу, како се из сваког комадића и слабе земље даде извући корист ? Где је држава, да се брине и помогне народу поуком и новцем, да дође до бољих машина за ратарство? Ко се брине за то, да се државни намети праведније разрежу? Ко се брине да сиромашнији народ добије зараде, да се заштити за сва времена од продаје најмањи дио сељачког поседа, потребан за живљење? Брине ли се ко, да се стане на пут кајишарима и зеленашима? Држава о томе код нас води слаба и готово никаква рачуна, а сељак сам не може, не зна. Кад види, да му је дошла душа у подгрлац, он се буни, али онда дођу жандари и војска па га оружјем умире, и сељак труне у тамници, а његови плаћају, ако могу, трошкове за војнике. Ето, тако пролази наш сељак, па није ни чудо,

ако од невоље бежи у Америку, где га не чека никаково добро, него гежак, страшан и напоран рад. Шта дакле? Тој великој беди ратара нашег може се колико толико помоћи удруживањем у задруге земљорадничке, млекарске, вртларске и друге. Али осим тога треба сељак наш и да у сабор шаље оне људе, који ће водити бригу о њему и његсвом стању, који ће гледати, да он у привреди достигне ону висину, на којој стоје други народи, којима је земља још гора од наше, рђава, па ипак имају неколико пута више користи него ми. И до ратара нашега стоји дакле, да сам себи олакша и помогне. Нека не мисли нико, да ми хоћемо нашем сељаку да попујемо, као што раде други. То не воли нико и то је досадно па одбија. Али ово што говоримо и пишемо, то дознајемо од света нашег, и сел^ака и господина, који добро желе своме народу. За то и износимо то у овом народном листу, да се прочита и размишља о томе.

Руско-јапаиски рат. Ддмирал Скридлов. После смрти адмирала Макарова, који пропаде са својих 500 другова и са лађом „Петропавловск"-ом именован је заповедником портартурске морнарице Скридлов, досадањи адмирал црноморске флоте. Њега кажу као врло вешта, окретна и искусна поморца. И он је суделовао у руско турском рату и стекао је својих лепих заслуга. Особито га хвале, што је руску морнарицу у Црном Мору усавршио и дотерао. Он полази на веома тешко место, јер је руска морнарица од нападаја јапанских страдала, а већ у почетку била је слабија него јапанска. ђасилије 5 е Р сшчагин * Скупа с адмиралом Макаровом потонуо је у море и Василије Верешчагин, један од најславнијих сликара у свету. Он се прославио сликањем ратних догађаја. Био је у много бојева, а прошао је скоро сав свет. Али он слика баш онако, каКо је у рату, без икаква улепшавања. Зато су његове слике изненадиле свет, јер су истините и верне. Тако је он израдио низ слика из руско-турског рата, од којих човека ужас и језа хвата, јер је рат људождер, који једе најбољу снагу народну. Својим сликама војевао је Верешчагин против тога зла. Љубав према људима однела га је и на ратно поље. Хтео је да наслика и поморске битке, зато је отишао у Порт-Артур. Адмирал Макаров примио га је на његову жељу на своју заповедничку лађу. Скупа с њим је и утонуо у валове морске. Било му је 62 година.