Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО

коло

Год. II.

Док су Турци вијећ' вијећали, 40 Како ће их бити и мучити; Кад прођоше три бијела дана, Изведоше старог Вујадина, Пребише му п ноге и руке; Кад стадоше очи вадит' чарне, 45 Говоре му Турци Лијевњани: „Казуј, курво, стари Вујадине! „Казуј, курво, дружину осталу, „И јатаке, куд сте доходили, „Доходили, зиме зимовали, 50 „Зимовали, благо остављали; „Казуј, курво, крчмарице младе, „Код које сте рујно вино пили, „Пили рујно вино у потаји?" Ал' говори стари Вујадине : 55 „Не лудујте, Турци Лијевњани! „Кад не казах за те хитре ноге, „Којено су коњма утјецале; „И не казах за јуначке руке, „Којено су копља преламале 60 „И на голе сабље ударале; „Ја не казах за лажљиве очи, „Које су ме на зло наводиле „Гледајући с највише планиое, „Гледајући доље на друмове, 65 „Куд пролазе Турци и трговци".

Српска земљорадничка задруга у Малозг Градцу. Већ скоро у сваком крају наше државе, гдје Србин живи има по која српска земљорадничка задруга. Нема много Срба тежака, који нијесу чули за њих и који не знаду шта је то. Задруга је једно друштво. Десет, двадесет и више честитих људи сложе се да ће јамчити сви за једног и један за све, па узму на мале камате новца од Савеза свију српских задруга у Загребу и раде с тијем новцем. Књиге и рачуне води обично какав учитељ, свештеник или други какав господин, који жели тежаку добро, а има и тежака, који то умију. За тај посао њему се обично ништа не плаћа, они раде то из љубави. Само, гдје је велики посао, плаћа се нешто. Они из Загреба обилазе ту задругу и> не заборављају на њу. Има годину и по дана што је у нашем селу основана српска земљорадничка задруга. Било је то претпрошле јесени. Нашао се у нашем селу добар учитељ (и дјецу учи добро и народу је добар), а у његову друштву било још неке младе господе ђака, што уче школу за учитеље и суце, па науме у нашем селу основати српску земљорадничку задругу. Испочетка је то ишло тешко. Састајали смо се неколико пута, док смо све разумјели, сложили се и при-

стали на то. Није нам никако ишло и главу, да има господе, која би рада тежаку добро без икакве своје користи. Све то гледа само, како ће тежака огулити, па ма он немао шта сутра појести. У задрузи пословођа учитељ не прима никакве плаће, а води онолике књиге и рачуне и онолику бригу и одговорност носи на себи. А бојали смо се и оне неогранИчене одговорности. Сви за једнога, један за све. Додуше тумачила су нам та наша господа, да тако и мора бити, јер задругари би и требали бити међу се као бртзћа. Говорили су нам, да се тога не треба бојати, јер ми знамо, кога ћемо пустити у задругу, колико ћемо дати коме новца, да ради с њиме. Казали су нам, да свеједно не би страдали, кад би се некијем чудом и изгубило 100 до 200 К па и више, јер нас има преко 30, па нам не би земаља продавали за то, јер је било рђавијех људи, који су нас страшили, да ће нам земља доћи на бубањ. Говорили су нам, да ово није прва задруга, ван да их има на доста страна, гдје Србин живи, па нигдје нијесу тежаци страдали. Има их и у нашем крају: у Грабовцу, Мајским Пољанама и у Јабуковцу, и Класнићу, а тамо преко Шамарице има их још више: у Двору, Јаворњу, Л^убини, Рујевцу, Ораовици, Горичкој, Рогуљама, Жировцу и Јамници. И тако смо ми пристали и основали задругу. Прошло је ево од то доба годину и по дана и хвала Богу није се ништа рђаво догодило, а доброг доста, па ће бити добра и више. Доста се задругара помогло лијепо за ово мало времена, а како ће текар касније бити. Ја ћу набројити овдје неке: Било је поштених и добрих задругара, који нијесу имали волова. Задруга им је купила јунце, па су од њих већ изашли волови. Још годину дана, па ће их задругари продати, ако буду хтјели, па вратити задрузи дуг, а њима ће опет остати новаца, да себи купе друге. А могу вратити малу дуг и из другог чега, а њима ће остати волови. Тако је купила задруга јунце Ла§и Ликару, Стојану Ликару и Ћ^ђи Шукунди. Има још сиромашних задругара, којима ће задруга тако исто помоћи. Јови ГТетровићу и Стеви Шукунди купила је задруга краву.^ Лази Радићу помогла је задруга да купи комад земље управо уз праг његов. Друкчије би морао продати још стоке, па остати без ње. Лази Крковићу дала је задруга 100 К. За те новце кугшо је Лазо кукуруза у Сиску и препродавао тежацима само за толико више, да му се исплати подвоз. Тако је отпочео и радио цијелог прољећа и љета и заслужио тако два вола. Претпрошла година била је јако рђава, па је тежацима рано нестало хране. Да купи хране