Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

Качаника на ону клисуру, И сунце је Марка огрејало, Огрејало шуму Некудимску. Лоша срећа ту Марка затекла, Заробили девет Арапина, 45 Заробили три синџира робље: Један синџир —■ млада момчадија, Други синџир — лијепе девојке, Трећи синџир - она луда деца, 11а их воде у земљу арапску. 50 Кад их виде Краљевићу Марко, Без оружја не смеде изаћи, Већ улезе у проклету шуму, Док да прођу три синџира робље! Ал' кад робље поред њега прошло 55

Те он каже своме коњу Шару: 70 „Изађимо ти мој мили Шарче! Изађимо пред црне Арапе! Ја ћу њима заветвоват' благо А ти опет к њима се приближуј, Па кад сасвим ти им се приближиш, Маши главом к некоме Арапу, Те од бедра откини му сабљу, Њем' откини, а мене је додај, Па ће онда ласно бити с њима." Тад изађе Краљевићу Марко, 80 Он изађе пред црне Арапе, Па им вета једну чизму блага, Да му пусте три синџира робља. Марко вета и две чизме блага,

Тад заплака једно лудо дете И овако сестри проговара: „Помози ми моја мила сејо, Тежак синџир не могу да носим, Луде ноге не могу да ходе!" 60 На то њему сестра одговара : ,,Ид' још мало ти мој мили брате, Сад ће проћи Краљевићу Марко, Он ће отић' цркви Грачаници, Па да тамо он узме причешће, 65 Можда ће нас он тад избавити, Ил' за благо или са сабљама." Марко слуша, ништа не говори, А сузе му као киша иду.

Али они за благо не хају. Тад се Шарац једноме приближи, Те му сабљу са бедра откину, Па је маши Краљевићу Марку. Кад је Марко сабљу добавио, Он тад сече те црне Арапе! Не сече их преко црне шије, Но их сече преко половине, Од њих девет осамнајс начини, Па он узе три синџира робље: Децу метну на коње арапске, А остали пешке су отишли, Отишли су цркви Грачаници. Кад^су били близу Грачанице,

Призрен престолница цара^Душана.