Српско коло

Год. II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

Тад сви људи у Марка гледају И овако њему говорију: „Не хвала ти Краљевићу Марко! Зар немаде кад робље да робиш, Но баш сада на овоме дану?" А Марко им иа то одговара: „Нијесам их, браћо, заробио Већ сам их ја јутрос откуиио Откупио од црне Арапе". Па он оде тамо код попова, Овако их Марко запитује : „Чујете ли велики попови! Да ли хоће причес да ми падне, Јер погубих девет Арапина, Те избавих три синџира робље?" Ал' говоре велики попови: „А како ће причес да ти ггадне Кад си исека девет Арапина!" Говори им ђаче самоуче: „Како неће причес да му падне Јер да није робље откупио Још колики гријех би тада био!" Тад попови причестили Марка. Кад је Марко причешће узео, Он изиђе из бијеле цркве, Те он прода те арапске коње, Па он купи заробљеницима Он им купи оно добро рухо Па их прати својим домовима. А он оде беломе Прилипу Па се напи црвенога вина.

100

105

110

115

120

125

129

Делегације. Већ смо у чланку „ Вови намет на вилајет " казали, да ће о великим захтјевима, који се траже за војску, расправл^ати аустријска и угарска делегација, које су се састале ове године у Пешти 1. (14.) маја. Ваља нам сада казати, шта су то делегације, јер о њима још нисмо у овом нашем листу говорили. Делегација је ријеч латинска и значи српски одасланство, а делегати исто што и одасланици. Сабор у Пешти и сабор у Бечу шаљу сваке године сваки по шездесет одасланика, једне године у Беч, друге у Пешту, који расправљају о оним стварима, које су заједничке Угарској и Аустрији. Сабор у Пешти и у Бечу дијели се опет на двоје: на горњу и доњу кућу. У доњој кући сједе посланици, које бира народ, а у горњој кући сједе великаши, то јест, кнезови, грофови, баруни и владике. Доња кућа сабора у Пешти шаље четрдесет, горња двадесет одасланика, а тако је исто и у Бечу. Свега дакле има 120 (сто двадесет) делегата, само што се у Пешти бирају ти делегати друкчије, у Бечу друкчије.

У Пешти доња кућа изабере између свију посланика четрдесет, и између тих четрдесет морају бити четир заступника из краљевине Хрватске и Славоније, горња кућа бира двадесет, од којих један мора опет бити из краљевине Хрватске и Славоније. Бечки или аустријски сабор бира опет мало друкчије. Царевина се аустријска састоји из више краљевина, војводина, кнежевина. За сваку ту краљевину или војводину одређен је тачно број тих делегата према њезиној величини и броју становника. Посланици из тих краљевина или војводина бирају између себе или између свију послаиика одређен број делегата. Највећи број спада на краљевину Чешку, јер она Има десет делегата, Галиција има седам, Моравска четир, Доња Аустријатри, Горња Аустрија, Штајерска и Тиролска по два делегата, а све друге земље по једног. Делегације се сазивљу наизмјенце, једне године у Пешту, друге у Беч. Сазива их краљ. Свака делегација расправља за се, то јесг угарска за себе, аустријска за себе. Оне не могу заједно вијећати, па зато кад једна делегација претреса коју ствар и донесе одлуку о њој, она о томе извијести другу. Кад се одлуке слажу, онда је то заједничка одлука. Ако се не слажу, онда шаљу једна другој поруке, док се не сложе. И тако може ићи три г.ута. Ако ни трећи пут не дођу до споразума, онда се састану обје делегације скупа у заједничку сједницу, у којој се не смије ништа расправљати, него се само гласа, па вриједи оно што закључи већина. Да одлука буде ваљана, мора бити присутно двије трећине чланова сваке делегације, и од сваке делегације једнак број чланова. Ако би из једне делегације било више чланова, онда се тај вишак коцком умањи. Делегације, рекли смо, расправљају о заједничким стварима једне и друге-државе то јсст (Аустрије и Угарске), а то су: заједничка војска и њезине потребе, министарство за спол^ашње послове и министарство за заједничке финансије, под које спада и управа Босне и Херцеговине и потребе тих двају министарстава. Што се тиче заједничке војске спада пред делегацију само то, да одреде прорачун за војску, али друге законе, на прилику, колико ће се узети годишње војника, кад ће бити асентација, колико ће трајати војничка служба, како како ће се и гдје ће се размјестити војска, спада пред саборе у Бечу и Пешти. Трошкови, који су потребни за заједничке потребе, покривају се најприје из прихода од царине, а све оно што не дотјече покрива с једне стране Аустрија, с друге Угарска са Хрватском и Славонијом. Кад делегације одобре заједнички прорачун и када о томе извијести краљ сабор у

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај дист.