Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Ј10

Год. II.

Бечу и Пешти, онда се министарства брину, како ће убрати и покрити те издатке. Сад "ће делегације расправљати о старим и новим милијунима, које треба за војску. Делегације ће по обичају примити оно што се од њих тражи, јер сам краљ жели да се за војску наруче нови брзометни топови и нове ратне лађе. Да ће због нових терета бити народу још теже, и то се зна, јер народ и онако једва сноси и досадашње терете.

Пољско редарство. /. Закон у Хрватској и Славонији. Како је настало вријеме, у којем се највише чине пољске штете, то ћемо изнијети у главном, нгга каже о томе закон од 14. јануара 1873., који вриједи за Хрватску и Славонију. У другом броју говорићемо о закону, који вриједи за Угарску. Добро је да се наш свијет с тиме упозна, јер одређења законска ваља иознавати. Овај закон вриједи и за бивше крајишко подручје. Као што је опћински закон од г. 1870. (законски чланак XVI.) који је вриједио само за бившу паорију (цивил) протегнут законом од 15. априла 1897. заКрајнну, тако је и закон о пољском редарству уведен _4. новембра 1881. у крајинском подручју. * * * Тај закон одређује дакле ово: Сваки квар на пољском добру јесте пољска штета. Под пољским добром разумијевају се све ствари, које су у вези са обрађивањем поља, докле су год на пољу. Сваку иољску штету нехотице или случајно почпњену мора штеточињац накнадити према пропјени са трошковима, а штете из обијести, велике немарности и злобе казне се и глобом од двије до сто круна или затвором од једног до десет дана. За штету, пгго је почине животиње, одговара њихов власник или посједник. Ону штету, коју почине слуге без знања господарова, платиће или слуге из свога иметка и заслуге, нли господари, али им слуге морају накнадити штету. За дјепу одговарају родитељи. Ако је заједничка стока починила штету, онда свп господари јамче један за све, а сви за једног међусобно плаћају штету према врсти и броју животиња. Исто тако, ако више људи штету почине, јамче сви скупа. Опет један за све, а сви за једног. На пољском добру пазе пољаци заприсежени (заклети) по котарској области. Они се сматрају као јавна стража и смију оружје носити. Пољар не може бити, који није навршио 20 година и који је кажњен због злочинства или преступка пз насиља, из користољубља или је због другог каквог дјела кажњен бар са шест мјесеци затвора. Пољар имаправо ухватити непознатог штеточинца, одузети му оруђе и оно што је украо, и предати власти. У квару затечена марва може се заплијенити. Живад и свиње у квару, ако их не би могао угнати, може убити, али их мора оставити на мјесту штете. О запљени марве мора се одмах власт извијестити. Сагнату марву мора пољар предати огтћинском уреду. Ако оштећени не затражи своје право у 8 дана, вратиће се марва њезину господару Исто тако може и сваки оиггећени заплијенити марву, али мора јавити опћинском

уреду. Начелник ће покушати нагодбу и одређује, колико ће новца положити господар за сигурност. Пољску штету процјењују заприсегнути процјениоци. Процјена се има тражитиу року од три дана, када је учињена или кад се сазнало за њу. Пријавити може или сама власт или приватан човјек. Пријава се мора власти поднијети у року од 30 дана, када је штета почињена. У свима пољским нггетама до 100 К. надлежна су судити опћинска поглаварства. Од опћинског уреда иде призив на котарску област, а од котарске области на кр. жупанијску област има му само онда мјеста, ако пресуду опћинског поглаварства није потврдила кот. област. Ако пољска штета износи преко 100 К надлежна је судити кр. кот. обласг, а призив иде на кр. жупанијску област. Само ако пресуда кот. области није потврђена може се призив послати на кр. земаљску владу, одијел за унутрашње послове. Поступак овај пред влашћу мора бити усмен и странке морају, ако траже, добити препис пресуде, који се зове казнени регистар. Незадовољна странка може у року од 8 дана, кад се прогласи или уручи пресуда ставити призив на вишу власт. Застаром. се губн право пред политичком влашћу (опћинским уредом или котарском облашћу), ако пријава није учињена за 30 дана од часа, кад је штета почињена или се сазнало за њу. Касније (послије 30 дана) може се право на накнаду штете тјерати судским грађанским путом. То је најважније из закона о пољском редарству у Хрватској и Славонији.

Ћа, Рожета. 1 — Народна из Хсрцеговине. Е, вала ти Боже, ко има паметнији од нас Срба сељака, особито горњијех Херцеговаца Горњаша. Нема нам равна у бадавадисању, одмарањз% сабирању и т. д. Али што знамо славити, то више не питај, Ту смо, Бож' прости, и закон и Бога претекли. Он, да му је слава и васлава, и наши прађедови оставише нам у аманет, да славимо онај дан, кад они (наши ђедови) крст пригрлише, али ми, као паметнији, нађосмо да ту један дан нема ни за облизак, него пет дана, или у најмању руку, саставити тројство, а четврти дан играт' се разлаза, и то, ако домаћин потроши све, што је приправио за славу. У очи крсног имена састанемо се код кршњака, па док се испитај за здравље, попиј по црну каву, па ракију, па вечерај, али мало спавај, док се у томе и свани. Па одмах настави каву, па ракију, па доручак, док дође ред на славу. И онда, кад се очита слава, треба кушати ко ће дуже живјети. Та знаш, чоче, ко више попије, дуже ће и живјети. Тако веле, али мени се чини, да није истина, јер Марко Вулов попио је лани пун бардак (оку и по) на Мратиндан, па није живио ни до Никољадне.

1 Доносимо ову лијепу. причу из Херцеговине, да се види, како наш народ — тобоже у славу Бога — убија и здравље своје и руши стање своје. Уредништво.